BIJELA
Bijela, centar
Bijela, panorama
Atribucija
- Gornja: I šalje je u Bijelu Gornju (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 18:230) - bez atribucije: Brzo Harman u Bijelu siđe (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 64:157)
Geografski položaj
42° 27’ N, 18° 39’ E
Mesto u Boki Kotorskoj (Crna Gora).
Istorijat
U Kotorskom statutu iz 1344. pominje se kao selo Sv. Petra, po crkvi i benediktinskom samostanu iz IX v. Današnje ime javlja se od 1351.
Jednako se zove i manastir nedaleko od sela Donja Bijela, u kanjonu rečice Bijela, 10 km od Šavnika u Crnoj Gori. Po predanju, zadužbina bratstva Vulovića. U blizini je brdo Tunjemir, pa se u nekim izvorima zove i Tunjemirski manastir. Pominje se 1656. Turci su ga zapalili 1702, ali je manastir ubrzo obnovljen. Manastirska crkva posvećena je sv. Đorđu.
Epski kontekst
Obe pesme pevaju o selu Gornja Bijela odnosno Bijela, koje mora biti u blizini istoimenog manastira i njegovog sela. Vuk IX, 18 je pominje u kontekstu brđanskog pohoda na Kolašin, a Vuk VIII, 64 u vezi sa crnogorsko-turskim sukobom kod čardaka drobnjačkog vojvode Mirka Aleksića.
Literatura
 | 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:96; 3:565] |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1, s.v.] cobiss |