BERAT, Barat
Istorijski nazivi
Pulcheriopolis, Antipatrea, Belgradum, Bellogradum, Belligradum, Belgrad, Arnaüd Belgradi
Etimologija
Pominje se 1281: de Belgrado (Шкриванић 1959, 41, koji smatra da se o Beratu radi i u pomenu iz 878. ad episcopatum Belogradensem, v. Beograd). (A.L.)
Atribucija
- grad: Ja sam dizdar u Baratu gradu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 18:118) ; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 34 - turski: Koji ide Baratu Turskome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 18:161) - bez atribucije: Jes’ li bio put Barata moga (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 34:115)
Geografski položaj
40° 42’ N, 19° 56’ E
Grad u Albaniji. Antički grad Pulcheriopolis, danas Berat u Albaniji na desnoj obali reke Osum. U srednjem veku zvao se Beligrad. Kod Turaka: Arnaüd Belgradi („arnautski Beograd”).
Istorijat
Berat je podignut na rečnim terasama planine Tomor. Prema legendi, Tomor je nekada bio div koji se sa drugim divom, Špiragom, sukobio oko ljubavi jedne lepe devojke. Divovi su se međusobno poubijali, a devojka se udavila u sopstvenim suzama od kojih je postala reka Osum. Planina Špirag, nazvana po drugom divu, nalazi se na levoj strani klisure Osuma.
U II v. pre n.e. grad se zvao Antipatrea i bio je strateški važna tvrđava jednog ilirskog plemena. Tokom IX v. osvajaju ga Bugari koji ga nazivaju Beligrad, odakle je i ime Berat. U XIII v. osvaja ga Mihailo Anđel Komnin, rođak vizantijskog cara i epirski despot, a 1345. Srbi. U turske ruke dospeva 1417.
Pošto je u početku turske vlasti propadao i bivao zapuštan, Berat se naglo oporavlja u XVIII i XIX v. Ali-paša Tepelen zauzima ga 1809, a 1851. grad strada u zemljotresu posle čega je bitno obnovljen i postao značajan drvorezbarski centar.
Banašević misli da je epski Barat nepostojeće, izmišljeno mesto izvedeno iz ličnog imena. To se ime pominje u starim letopisima vezano za Đorđa Utješenića (koji je uzeo majčino prezime Martinuzzi, latinski Martinuzius), kraljevskog namesnika, savetnika kraljice Izabele i jednog od dva zaštitnika maloletnog ugarskog kralja Jovana Sigismunda. Turci, sa kojima je imao diplomatske kontakte, zvali su ga Barata (od mađ. barat „kaluđer”) jer je, osim političkih, imao i crkvena zvanja (bio je nadbiskup u Granu i kardinal). Pogubljen je 1551. po naređenju austrijskog kralja Ferdinanda jer se sumnjalo da sarađuje sa Turcima. (Egzekutori su bili Sforca Palavičini i nekoliko saučesnika. Papa nije pristao da ih oslobodi krivice, pa im je suđeno za ubistvo i izrečena im je kazna zatvora, koju ipak nisu odslužili do kraja.) Banašević pretpostavlja da je njegova smrt zbog toga dospela u epsku pesmu, potom zaboravljena, i najzad preimenovana i vezana za izmišljeni toponim.
Epski kontekst
Obe pesme ga pominju u neistorijskom kontekstu ženidbe hrišćanina Turkinjom, na prevaru.
Literatura
 | 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [41] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |