BADOVINCI, Badovinac
Etimologija
Od ličnog imena Ba(l)dovin, germanskog porekla, popularnog kod Srba u srednjem veku (up. Грковић 1986, 25 d.). (A.L.)
Atribucija
- ukraj Drine šanac: Ukraj Drine šancu Badovincu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 34:101)
Geografski položaj
44° 47’ N, 19° 22’ E
Selo u Mačvi (Srbija). Nalazi se na desnoj obali reke Drine, 25 km zapadno od Šapca.
Istorijat
Pominje se od doba austrijske okupacije 1718–1737, kada je tamo postojao čardak hajdučke milicije. U prethodnom ratu protiv Turske, Austrijanci su organizovali i Srbe u okviru vojnih okruga – kompanija, čiji su centri bili Crna Bara i Prnjavor. Kompanijom u Crnoj Bari je komandovao oberkapetan Vuk Isaković. Ona je bila raspoređena od Rače do Badovinaca sa četiri čardaka: Kordan, Crna Bara, Lazaret i Badovinci.
U Kraljevini Srbiji vodi se kao selo u Badovinačkoj opštini (Mačvanski srez, Podrinski okrug).
Epski kontekst
U doba o kojem pesma peva (pohod bosanskog Ali-paše na Mačvu 1806, pohara manastira Petkovice u Pocerju kod Šapca i odmazda Stojana Čupića i Luke Lazarevića), još uvek je bio utvrđeni šanac (slično Deligradu). Uz dvojicu glavnih, pesma pominje i druge istaknute junake Prvog srpskog ustanka: Milosava Bakala, Marka Štitarca, Mihaila Gluvca, Đorđa Grkinjića i druge.
Literatura
 | 1988 | Милутиновић, Св. & Васиљевић, М.: Топографско-историјски речник Подриња, Годишњак Међуопштинског историјског архива 22, 104, Шабац. |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |