VIDIN
Vidin, tvrđava Baba Vida
Vidin, tvrđava Belogradčik
Istorijski nazivi
Bononia, Vidinum, Bdin, Baba Vida
Etimologija
Stsrp. Bъdynь disimilovano od *Bъnynь < Bononia, keltski toponim, koji se sreće i u Italiji (Bologna) i Francuskoj (Boulogne sur Mer), izveden od kelt. bona ‘utvrđenje’, up. još Vindobona ‘Beč’. Današnji oblik po turskom izgovoru, rumunski Diu (Skok I 127). (A.L.)
Atribucija
- grad: Već ga kažu u Vidinu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 75:103); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44 - grad bijeli: Na Vidinu gradu bijelome, / Onđe bješe starac Vladisave (Vuk III 10:70–71); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 39 - bijeli: Hajde s njome k bijelu Vidinu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55:417); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
- veliki: Opremi je velikom Vidinu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:165) - turski: Do Vidina turskog udariti (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:22)
- tvrdi: Biograda i tvrda Vidina (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:1086)
- ravan: Oću vina iz Vidina ravna (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 9:8) - bez atribucije: Oni idu Nišu i Vidinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 53:26); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 95; Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 49; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24, 39; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 43, 44, 49; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 48; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 9, 33, 60; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 15
Geografski položaj
43° 59’ N, 22° 52’ E
Grad na Dunavu, u s/z Bugarskoj.
Istorijat
Prvi put se pominje u III v. pre n.e. Pretpostavlja se da je na tom mestu bilo naselje tračkog plemena Tribali. U rimsko doba grad je ušao u sastav provincije Mezije (Gornja Mezija) pod imenom Bononia. U srednjem veku potvrđeno je ime Bъdynь (do početka XI v.). Oblik Vidin dolazi iz turskog. Vidinski utvrđeni grad bio je poznat kao Baba-Vidine kule, ili samo Baba Vida.
Od druge polovine XIII v. Vidin je glavni grad Vidinske kneževine, a posle toga bugarskog «Vidinskog» carstva. Posle rata Svete Lige (tzv. Veliki turski rat 1684-1699) tvrđava je pretrpela bitne promene, naročito tokom deset meseci 1689-1690. kada je Vidin držala Austrija. Posle Požarevačkog mira 1718, kada su Osmanlije izgubile Banat, Temišvar i Beograd, Vidin je ponovo postao značajno pogranično utvrđenje u koje su se sklonile mnoge izbeglice sa izgubljenih teritorija.
Krajem XVIII i početkom XIX v. Vidin je bio sedište janičarskih i krdžalijskih odreda okupljenih oko paše Osmana Pazvan-oglua, koji se odmetnuo od sultana. Tokom 1793. Vidin i njegova okolina pružili su utočište dahijama i njihovim četama, te su tako narasli do centra janičarske pobune protiv centralne vlasti i reformi Selima III. U nastojanju da proširi svoju vlast, Pazvanoglu je često je napadao Beogradski pašaluk i tako dolazio u sukob sa beogradskim Mustafa-pašom (u narodnoj tradiciji nazivanim i «Srpskom majkom»). Ipak, po izveštaju jednog ruskog diplomate iz 1805, njegove čete pod vođstvom Alije Gušanca pomogle su Karađorđu u sukobu sa centralnim vlastima, a sam Pazvanoglu je posebnim pismom čestitao Srbima pobedu.
Epski kontekst
U pesmi Vuk III, 10 za Vidin se vezuje izvesni „starac Vladisav” za koga se pretpostavlja da je u stvari vlaški vojvoda Vladislav (1360–1373). On je 1369. zauzeo Vidin i nastanio se u njemu.
Javlja se i u formuli „vina iz Vidina” (npr. Vuk III, 49), što je u skladu sa njegovom viševekovnom – i još uvek aktualnom – vinogradarskom tradicijom:
Mrke kave i bistre rakije
A po tome svake đakonije,
A najviše vina iz Vidina (Vuk VI, 43:26–29).
(O formuli vide.)
Pesme u Vidinu pominju Srba Radosava (Vuk II, 75), crnog Arapina (Vuk IV, 39), Brdarića Meja (Meha) (SANU III, 33) i dr. Pominje se i u kontekstu neuspelog hrišćanskog napada na Zvornik (KH I, 15), boja na Deligradu 1806. (SM 63), rusko-turskog rata 1828. (SM 55) itd.
U pesmi Vuk IV, 24 o početku bune protiv dahija javlja se kao reper za omeđivanje teritorije zemlje Srbije:
Od Kosova te do Biograda (622–623).
Iz tog je perioda i kratka lirska pesma koja bolje nego epika daje sliku sudbine hajduka i ustanika iz tog burnog vremena:
Sa svojom se kikom razgovara:
„Kiko moja, đe ćeš opanuti?
Il’ na Nišu, ili na Vidinu,
Il’ na Šapcu, ili na Zvorniku,
Il’ na onom Stojnu Bijogradu?“ (Vuk I, [34])
U pesmi KH I, 2 pomenuti Biograd bi mogla biti tvrđava pored vidinske, poznata kao Belogradčik/Belogradžik. Na to ukazuju i stihovi (1084-1087):
A otale preko Biograda,
Biograda i tvrda Vidina,
Kod Vidina prebrodit Dunava.
Jednom kod Beograda (Tuna Belgradi), vojska verovatno ne bi morala da ide čak do Vidina kako bi prešla preko Dunava.
Literatura
 | 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [591] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:91, 113] |
| 1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [24] cobiss |
| 1981 | Кузев, Александър & Гюзелев, Васил: Български средновековни градове и крепости, том 1, София. |
| 2001 | Gradeva, Rossitsa: War and peace along the Danube: Vidin at the end of the seventeenth century, Oriente moderno, vol. 81, no 1, pp. 149-175 . |