VALJEVO
Valjevo, panorama
Valjevo, stari deo grada
Istorijski nazivi
Gradac
Etimologija
1398: u Valjevo, toponim rasprostranjen širom slovenskog sveta. Jedno selo Valjevo nekada se nalazilo u donjoj Podravini, drugo kod Vranja; dva Valeva postoje u Belorusiji, jedno u sz. Rusiji kod Novgoroda, jedan Walew, koji se 1385. beleži takođe u srednjem rodu, Valeuo, u Poljskoj kod Lođa. Verovatno prisvojni pridev od ličnog imena *Val’ь od inače slabo potvrđene antroponimske osnove; kao praslovenski može se još utvrditi hipokoristik *Valъkъ > polj. Wałek, češ. Válek, toponimi polj. Wałecz, češ. Valeč, stsrp. Vaalčь 1316, dan. Valač kod Kosovske Mitrovice. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Memed-aga u Valjevo dođe (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:404)
Geografski položaj
44° 16’ N, 19° 53’ E
Grad u Srbiji. Nalazi se u zapadnom delu zemlje, u gornjoj dolini Kolubare, na spoju reka Obnice, Jablanice i Gradca, u kotlini koju omeđuju obronci planina Medvednik, Maljen, Jablanik i Povlen.
Istorijat
Pod nazivom Gradac pominje se 1019, a pod imenom Valjevo prvi put ga beleže Dubrovčani u pismu kneginji Milici 1398.
Turci su osvojili Valjevo 1458. i kao nahiju pripojili ga Smederevskom sandžaku. Austrijanci su ga zauzeli 1683. u austrijsko-turskom ratu, ali su ga 1690. Turci povratili. Isto se ponovilo u XVIII v., s tim što je grad duže ostao u austrijskim rukama (1717–1737). U sledećem austrijsko-turskom ratu 1788–1791. Valjevo su 1788. zauzeli frajkori pod komandom Alekse Nenadovića, ali je Svištovskim mirom 1791. ponovo vraćeno Turcima.
U Valjevu je dahija Fočić Mehmed-aga pogubio Aleksu Nenadovića i Iliju Birčanina 23. januara 1804. U Prvom srpskom ustanku Valjevo su oslobodili Jakov i prota Mateja Nenadović 19. marta 1804. Tom prilikom se naročito istakao kolubarski knez Nikola Grbović. Ustanici su držali Valjevo sve do kraja septembra 1813. kada je ustanak ugušen. U Drugom srpskom ustanku Valjevo je konačno oslobođeno maja 1815.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu početka bune protiv dahija, tj. Prvog srpskog ustanka 1804. U pesmi Vuk IV, 24 nalazi se čuveni opis seče knezova i kletva kneza Alekse Nenadovića koja se potom često provlači kroz epiku:
Pa ovako poče govoriti:
„Bog ubio svakog rišćanina,
„Koji drži vjeru u Turčinu!
„Ah Jakove, moj rođeni brate!
„Ti ne drži vjere u Turcima,
„Đe s’ udesiš, udri se s Turcima.”
Još Aleksa govoriti šćaše,
Ali dželat govorit’ ne dade,
Trže sablju, ods’ječe mu glavu (431–440).
Na drugim mestima pesme pominju Valjevca Jakova, junaka boja na Čokešini (Vuk IV, 26), uzimanja Užica 1807. (Vuk IV, 27) i boja na Mišaru (Vuk IV, 30).
Literatura
 | 1953 | Hrabak, Bogumil: Trg Valjevo u srednjem veku, Istorijski glasnik 3-4, 91-102. [91-102] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [26] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:102] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [97, nap. 13] cobiss |
| 1989 | Isailović, M.: Valjevo i okolne oblasti u srednjem veku – Prilozi za istoriju, Valjevo. cobiss |
| 1994 | Valjevo —postanak i uspon gradskog sedišta, Saopštenja sa naučnog skupa povodom šest vekova od najstarijeg pomena Valjeva u istorijskim izvorima, održanog 8-10. oktobra 1993. godine u Valjevu 1994. cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [139] cobiss |