VALONA, Valonja

sl1

Valona 1573.

sl1

Valona, današnji izgled

Istorijski nazivi

Aulon, Vlorë

Etimologija

Stsrp. (V)avlonь od gr. Aulōn, akuz. Aulōna ‘kanal’, ital. Valona i alb. Vlorë / Vlonë verovatno posredstvom slov. oblika. (A.L.)

Atribucija

Valona

Valonja

Geografski položaj

48º 27’ N, 19º 29’ E   
Grad, luka i pomorska baza u južnoj Albaniji.

Istorijat

Leži u s/i delu Valonskog zaliva. Oko 2 km j/z od grada je luka sa ruševinama stare tvrđavice. Pod antičkim imenom Aulon prvi ga pominje Ptolemej. Posle podele Rimskog carstva bila je pod Vizantijom u temi Drač, potom kraće vreme i u sastavu Epirske despotovine i nemanjićke Srbije, a od 1417. do 1912. držali su je Turci, sa kraćim prekidima kada je bila pod Mlecima. U Valoni je 1912. proglašena nezavisnost države Albanije. Tokom oba svetska rata bila je italijanska vojna baza.
U vizantijsko vreme Valona je bila titularno episkopsko sedište, a među poznatim episkopima iz Valone pominju se Nazarije (458) i Sotir (553). Za vreme Latinske kraljevine u Valoni je uspostavljeno sedište latinskog biskupa. U tursko doba bila je kaza Beratskog sandžaka u vilajetu Janjina, a njeno ime je glasilo Avlonija. Prilikom turskog pohoda na Italiju 1480, Valona je bila najvažnija luka turske Albanije i polazna tačka celog poduhvata.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu boja na Krusima 1796. (SM 170) i pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73).

Literatura

book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book2001Бартл, Петер: Албанци од средњег века до данас, Clio, Београд.  cobiss