VELES, Velez
Istorijski nazivi
Vilaz-ora, Ćuprili, Titov Veles
Etimologija
1019. u povelji Vasilija II Velessós. Predsl. Byláz ōra verovatno je složeno ime, čiji se drugi deo poredi sa alb. urë ‘most’ (up. tur. naziv Köprülü!), a u slovenskim ustima odrazio se, grčkim posredstvom (b > v), samo prvi član, možda uz asocijaciju na slovenskog boga Velesa. (A.L.)
Atribucija
Veles
- ravni: Po Serezu i Velesu ravnu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:219)
- bez atribucije: Do Veleza i vode Vardara (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 30:4)
Geografski položaj
41° 42’ N, 21° 46’ E
Grad na Vardaru, u Makedoniji.
Istorijat
Stari grad južno od istoimenog mesta u Makedoniji, u Velikoj klisuri niže ušća Topolke. Pominje se još 216. pre n.e. kao dardansko mesto Byláz ōra, locirano nešto južnije od današnjeg Velesa. Pod rimsku vlast došao je 168. pre n.e. U srednjem veku nad njim su vladali Vizantinci, Bugari, Srbi.
Kada su krstaši početkom XIII v. osvojili Konstantinopolj, bugarski car Kalojan je iskoristio priliku da zavlada istočnom Makedonijom, a već 1205. bili su u njegovoj vlasti i Veles i Ohrid. Pod vrhovnom vlašću Nemanjića bio je od 1208. do 1213, a posle toga u rukama Stefana Dečanskog, cara Dušana i, najzad, despota Olivera. Turci su ga osvojili kad i Makedoniju.
Današnji Veles je 52 km nizvodno od Skoplja. Ima veliki broj srednjovekovnih manastira. U XVII v. bila je u njemu vladičanska stolica.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63), a kod Vuka II, 30 javlja se u neistorijskom kontekstu („Nahod Momir”).
Literatura
 | 1887 | Ковачевић, Љубомир: Велес, Браство I, Београд, 21-23. |
| 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1959 | Sokoloski, M.: Gradot Veles vo periodot od okolu 1460-1544 godina, Glasnik INI (Skopje) 2, 147-176. [147-176] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:567] |