OZALJUĆE
Atribucija
- grad: Prema onom Ozaljuću gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 83:36)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija. Danas je moguće identifikovati samo Ozalj (45° 36’ N, 15° 27’ E), mesto blizu Zagreba u Hrvatskoj.Epski kontekst
U pesmi se, međutim, radi o nekom mestu u Koritima (Crna Gora), što se izričito i kaže:
š njom otide k Onogoštu gradu,
mimo grad je četa prolazila,
odlazila u pitomu Župu,
pa i Župu četa prehodila,
mašila se put ravna Drobnjaka,
proz Drobnjake četa prelazila,
te je četa bila dolazila,
Bosni zemlji u Korita tvrda,
prema onom Ozaljuću gradu (SM 83:28–36)
mimo grad je četa prolazila,
odlazila u pitomu Župu,
pa i Župu četa prehodila,
mašila se put ravna Drobnjaka,
proz Drobnjake četa prelazila,
te je četa bila dolazila,
Bosni zemlji u Korita tvrda,
prema onom Ozaljuću gradu (SM 83:28–36)
pa budući da četa kreće iz Onogošta (Nikšića), teško bi mogla stići sve do ispod Zagreba, čak i da se Korita nigde ne pominju. Kako mesta sa ovim imenom nema na modernim kartama naznačenog područja, a u starim izvorima nije posvedočeno, sva je prilika da će ovo pitanje ostati nerazrešeno.
Još i: Stari grad Ozalj u Hrvatskoj kod istoimenog mesta, na uzvišici iznad desne obale Kupe i u blizini Karlovca. Spominje se sredinom XIII v. kao kraljevski grad. Posle toga je bio u rukama knezova Babonića, Frankopana i Zrinskih; u Srbiji, na granici sa Crnom Gorom, mesto Ožalj.
Takođe i planinski lanac Ozalj na tromeđi Crne Gore, Srbije i Hercegovine (opštine Pljevlja, Priboj i Čajniče).
Takođe i planinski lanac Ozalj na tromeđi Crne Gore, Srbije i Hercegovine (opštine Pljevlja, Priboj i Čajniče).
Literatura
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [290] cobiss |