OBLOM

Istorijski nazivi

Oblik, Oblika

Atribucija

Geografski položaj

Neizvesna ubikacija.

Epski kontekst

U Rječniku JA kaže se za Oblom da je grad negde u arnautskoj zemlji, potvrđen samo u epici. Latković, međutim, tvrdi da je Oblom narodna etimologija za Valonu, primorski grad u Albaniji.
U Albaniji postoje i dva mesta pod imenom Oblika (42° 0’ N, 19° 26’ E; 42° 1’ N, 19° 25’ E), 10 km j/z od Skadra. I kod Škrivanića (1959) se pominje Oblik, grad i župa u staroj Zeti, danas selo Oblika pod planinom Taraboš, j/z od Skadra. Autor pretpostavlja da se na tom mestu nalazila i stara župa. Zabeleženo je da je Oblik 1760. stradao od kuge.
Sudeći po pesmi, koja nabraja mesta iz kojih su došli poginuli junaci karakterističnim redom:

Od Ušćupa i od Albasana.
I od Lješa i od Rača grada,
Od Kavaja i Obloma grada,
Od Tirana i Dibrana grada,
Od Prizrena i od Vučitrna,
Od Sjenice i od Mitrovice,
I lijepe šeher Đakovice,
I od Oče i od Oraovca,
I od Peći, Asa i Gusinja,
Od Vucinja i Bara bijela,
Lješkopoljci na glasu junaci,
I od Spuža grada krvavoga,
I gizdave šeher Podgorice;
I ostale Skadarske delije; (Vuk IV, 10:264–277)

moglo bi se pretpostaviti da se zaista misli na mesto Oblik (Obliku) u Albaniji. Pominje se u kontekstu boja Crnogoraca sa skadarskim vezirom Mahmut-pašom Bušatlijom kod Martinića 1796.

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [505]
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [83]  cobiss