ORAHOVO
Manastir Orahovo sa starom i novom crkvom Sv. NIkole
Etimologija
V. Orahovac.
Atribucija
- ravno: Poaraše ravno Orahovo (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10:712) - bez atribucije: Orahovo i šnjim Bezivovo (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10:713), SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13
Geografski položaj
42° 29’ N, 19° 26’ E
Selo u Crnoj Gori, oko 2 km od Virpazara.
Istorijat
Pominje se prvi put u XIV v. (priložio ga je 1314-1318. kralj Milutin Sv. Nikoli na Vranjini).
U selu postoji istoimeni manastir sa crkvom sv. Nikole. Starija, danas napuštena i obrasla u korov, Svetonikoljska crkva se vezuje za XV v. i Jelenu Balšić, čija je zadužbina (manastir i crkva Donji Brčeli) takođe posvećena sv. Nikoli. Nova crkva sv. Nikole je danas seoska crkva.
Epski kontekst
Pesma Vuk IX, 10 pominje ga kao jedno od kučkih sela koja su stradala u „pohari Kuča” 1855. i 1856:
I sva Kučka sela osvojiše,
Osvojiše, pa ih satriješe,
I živijem ognjem opržiše,
Poaraše ravno Orahovo,
Orahovo i šnjim Bezivovo,
Na Zatrepče tvrdo dolaziše,
I Zatrepče selo izgorješe,
Opališe Koće i Fundinu,
Utekoše Kuči u Klimente (709–717).
Osvojiše, pa ih satriješe,
I živijem ognjem opržiše,
Poaraše ravno Orahovo,
Orahovo i šnjim Bezivovo,
Na Zatrepče tvrdo dolaziše,
I Zatrepče selo izgorješe,
Opališe Koće i Fundinu,
Utekoše Kuči u Klimente (709–717).
Ovaj po zlu čuveni događaj u kojem nije bilo ničega viteškog (kada su glave pobijenih Kuča skupljene na gomilu da bi se prebrojale, ispostavilo se da je od 243 mrtva samo 17 bilo ubijeno u bici, a ostale žrtve su bile žene, deca i starci), desio se po naredbi knjaza Danila jer su Kuči odbili da mu plaćaju porez. Izveo ga je knjažev brat vojvoda Mirko, sa vojskom sastavljenom od Katunjana.
Drugi pomen Orahova javlja se u pesmi o istrazi poturica 1707. u Crnoj Gori.
Takođe i: zaselak Orahovo kod Raške u Srbiji (potvrdio ga je 15. jula 1363. car Uroš čelniku Musi).
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Ораово] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:228] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |
| 2006 | Бубало, Ђорђе: Средњовековни архив манастира Врањине (прилог реконструкцији), Стари српски архив 5, 243-276. [254] |