OGULIN

sl1

Ogulin, kraj XIX v.

sl1

Ogulin, današnji izgled

Etimologija

Naizgled od oguliti, up. ogulina ‘oguljeno, tj. iskrčeno mesto’, slov. toponim u Grčkoj Agulinítsa (Skok I 632a). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

45° 15’ N, 15° 13’ E    
Mesto u Hrvatskoj.

Istorijat

Stari grad u istoimenom mestu (na rubu Gorskog Kotara, Karlovačka županija), na obalama reke Dobre, pritoke Kupe, udaljen 50 km j/z od Karlovca.
Podigao ga je verovatno Bernardin Frankopan posle razaranja Modruša 1493. Za vreme opasnosti od Turaka bio je sedište Ogulinske pukovnije, a posle prestanka neprijateljstava centar Ogulinsko-slunjskog okruga. Od 1886. do 1918. u njemu je bilo središte Modruško-riječke županije.
Sačuvano je staro frankopansko utvrđenje (Zulumgrad, Đulin grad) nad ponorom reke Dobre. Takođe i župna crkva sv. Križa iz XVIII v. i pravoslavna crkva sv. Georgija iz XIX v. Ima i dve grobne kapele iz srednjeg veka (sv. Jakova i sv. Petra).

Epski kontekst

U MH III, 8 pominje se Mate Moružinović „iznad Senja, ispod Ogulina”, a u MH III, 16 njegov brat, Đuro. U pesmi „Naod Agajlija“ (SANU II, 17) Ogulin se javlja kao lično ime (Bogom brate Oguline slugo – 81).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [282]  cobiss
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [tom II]