OLOVO
Olovo, današnji izgled
Katolička crkva u Olovu (samostan Uznesenja Marijina)
Istorijski nazivi
Plumbium, Olovac
Etimologija
Naziv po rudi koja se tu kopala. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Sad će biti vašar u Olovu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 41:34); MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 27
Geografski položaj
43° 59’ N, 17° 15’ E
Mesto u BiH. Nalazi se 57 km severno od Sarajeva, na levoj obali reke Krivaje.
Istorijat
Olovo je bilo ime za naselje u podgrađu, a grad se zvao Olovac. U jednom izvoru iz 1382. javlja se i kao Plumbium, a 1415. kao città de Piombo. Bio je poznat po rudnicima olova koji su radili sve do XVI v. Turci su zauzeli Olovo 1463, ali su Dubrovčani i dalje držali u njemu zakup carina.
Olovo je držao ban – pa posle kralj – Tvrtko, a krajem XIV v. porodica Radenović, mada se i tada vodilo da su carine u Olovu kraljevske. Dubrovački trgovci su mnogo odlazili u Olovo i tamo se naseljavali (Dubrovniku je olovo trebalo za pokrivanje kuća i za druge građevinske radove). Za potrebe stranih rudara i dubrovačke kolonije u Olovu, franjevci su tamo sagradili svoj samostan sv. Gospe koji se pominje i 1514. u popisu samostana Bosanske vikarije, a srušen je 1687. U tursko vreme bio je na glasu po čudotvornoj ikoni sv. Bogorodice. U XVI i XVII v. Olovo je bilo najveće marijansko svetilište na Balkanu. Stara crkva je izgorela 1704, a nova je podignuta 1936.
Epski kontekst
Obe pesme pominju „bijelu crkvu”, tj. Gospu u Olovu, a Vuk VII, 41 još i vašar kod nje:
U Olovu kod bijele crkve,
Od velike do male gospoje (34–36).
Literatura
 | 1951 | Benac, Alojz: Olovo, Beograd. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [262] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:215] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |