OMUTIĆ

Atribucija

Istorijat

Razvaline starog grada, malog utvrđenja u istočnoj Hercegovini (oblast Rudine), na granici sa Crnom Gorom (vide ).

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu pogibije Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 8), pogibije Zeinila Bibića (Vuk IV, 52) i drugim. Gotovo u svakoj prilici javlja se zajedno sa Trubjelom i u toj kombinaciji postaje sinonim za trajnu i sigurnu zaštitu – kako je vide Turci:

Od šta ćemo stražu da čuvamo?
Za nama su dva bijela grada:
Grad Omutić i Trubjela kula,
A iznad nas sve Nikšićke ovce:
Slobodno je, kako i u gradu (Vuk IV, 5:105–109).

U pesmama Vuk VIII, 55 i Vuk IX, 14, 15 (o boju na Grahovcu 1858) Omutić se javlja kao ime za goru – zelenu (Vuk VIII, 55), visoku (Vuk IX, 14), odnosno krvavu (Vuk IX, 15)..

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [493]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss