OBLIĆ
Etimologija
Oblik (1149. Obliquus, 1398. Oblich) verovatno pridev obao poimeničen sufiksom -ik kao oznaka za oblo brdo. (A.L.)
Atribucija
- grad: Da idemo do Oblića grada (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 47:200)
- grad kaurski: Iz Oblića grada kaurskoga (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 47:194)
- bez atribucije: Ja ne smijem do Oblića sići (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 47:216)
Geografski položaj
Mesto u Hrvatskoj. Zaselak u Dalmaciji, u Šibenskom kotaru.Epski kontekst
U pesmi se pominje kao grad Oblić blizu sela Garišta (vide):
Oba pobra otlen odlazila,
Pa gariško polje pregaziše,
Putovali tri četiri dana,
Na oblićko polje nastupiše (KH II, 47:388–391).
Pa gariško polje pregaziše,
Putovali tri četiri dana,
Na oblićko polje nastupiše (KH II, 47:388–391).
Epski Oblić je grad Milana Ćesedžije, koji u pesmi jaše zajedno sa Janković Stojanom:
Ono glavom Milan Ćesedžija
Iz Oblića grada kaurskoga.
Ljuće guje u Kaura nema
Od đidije, Milan Ćesedžije (193–196).
Iz Oblića grada kaurskoga.
Ljuće guje u Kaura nema
Od đidije, Milan Ćesedžije (193–196).
Postoji malo verovatna ali ipak mogućnost da je u pitanju stari grad Obliquus, današnji Oblik u Albaniji, nekada vizantijski grad u blizini Skadra (vide ).
Takođe i selo u Crmnici (Crna Gora).
Literatura
1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [232] cobiss |