ORADEA, Varad

sl1

Oradea, tvrđava (XVII v.)

sl1

Oradea, Narodno pozorište

Istorijski nazivi

Oradea Mare, Varadinum, Nagy-Varad, Grosswardain

Etimologija

Mađ. várad deminutiv od vár ‘tvrđava, grad’, prozvan Nagy ‘veliki’ prema mestu Kisvárda (Kiss 453b). Up. Varaždin. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

47° 04' N, 21° 55' E    
Grad u Rumuniji.

Istorijat

Glavno mesto pokrajine Bihor i u njemu sedište i katoličkog i grčko-pravoslavnog episkopa. I grad i istoimenu dijecezu je 1093. osnovao mađarski kralj Ladislav (1077–1095) koji je ujedno i prvi mađarski kralj čiji su posmrtni ostaci sahranjeni u varadskoj katedrali. Varad se često i naziva gradom sv. Ladislava, kanonizovanog 1192. Mesto se prvi put pominje 1113, a pod imenom Oradea 1241, tokom mongolske invazije. Tvrđava je tada prvi put razorena, ali je pod dinastijom Anžujaca u XIV v. ponovo uznapredovala. U istom veku osvojili su je Turci za čijeg se doba zvala Varad. Habzburgovci su 1692. isterali Turke iz Varada.
Kod Vuka u Rječniku: veliki Varad, tvrđava u Mađarskoj.

Epski kontekst

Iz muslimanskih pesama se ne vidi tačno na koji se Varad misli. Mogao bi biti Arad, Veliki Varad (tj. Oradea), (Petro)Varadin, ili stari grad Varad čije su razvaline u Sremu nedaleko od Erduta. Osim toga, u Vuk III, 38 pominje se Varad ukraj mora grad što ne odgovara stvarnosti: nijedan Varad nije na moru, a ovaj o kome ta pesma zaista peva jeste nekadašnji Veliki Varad – današnji grad Oradea u Rumuniji.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Варад]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:102]