OBOD
Manastirska crkva Sv. NIkole u Obodu
Istorijski nazivi
Rijeka, Riječki grad
Etimologija
Kod Dukljanina Obolon svakako prepisivanjem grčkog predloška gde je Δ pročitano kao Λ; 1485. u Obodu; isto ime nosio je srednjovekovni grad u Konavlima, a ono se ponavlja još na nekoliko mesta u Crnoj Gori. Najverovatnije *ob-vodъ ‘mesto opkoljeno vodom’. (A.L.)
Atribucija
Grad obodski
- bijeli: Na bijela Grada obodskoga (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:253)
- bez atribucije: Na pazara Obodskoga grada (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:548)
Geografski položaj
42° 31’ N, 18° 47’ E
Mesto u Crnoj Gori.
Istorijat
Nekada grad u staroj Zeti, kod Rijeke Crnojevića. Pominje se u starim izvorima kao grad Ivana Crnojevića.
Obod – ili Rijeka, ili Riječki grad – uzdiže se iznad reke Obod, 16 km j/i od Cetinja. U njemu je Ivan Crnojević oko 1475. sagradio crkvu sv. Nikole, pošto je utvrdio grad i spremio ga za odbranu svoje zemlje od Turaka. Grad i crkvu porušili su Turci sredinom XVII v. Nova crkva je podignuta 1743.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu crnogorske istrage poturica 1707, mada se u pesmi kao godina navodi 1702.
Literatura
 | 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [83-84] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [280] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:188] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |