OČAKOV, Ozija
Opsada Očakova 1788.
General Suvorov, pobednik kod Očakova
Istorijski nazivi
Olivia, Alektor, Kara-Kerman, Ozu-Kale, Ači-Kale, Odžakov
Etimologija
Tur. özü ‘močvarno, plodno zemljište, pašnjak’. (A.L.)
Atribucija
- grad: Je li zdravo pod Ozijom gradom (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56:71) - grad bijeli: Kod Ozije grada bijeloga (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56:55) - grad carev: Od Ozije grada carevoga (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56:51) - bijela: Da on pođe Oziji bijeloj (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 166:9)
- nasred carevine: I Oziju nasred carevine (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:136)
- ispod Moskovije: Od Ozije ispod Moskovije (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 88:2); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56 - bez atribucije: Od Ozije vrata zatvoriše (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 166:53), Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56
Geografski položaj
46° 37’ N, 31° 33’ E
Grad u Ukrajini, na rtu kojem je na istoku Dnjeparski liman, a na zapadu Crno more.
Istorijat
Mesto koje grad zauzima poznato je od duboke starine. Prvo je tu bila Olivija (Olivia), poznato naselje Milećana. U Herodotovo doba na mestu današnjeg grada stajali su grčka kolonija Alektor i Demetrin hram. Pošto se nalazio 12 vrsta od ostrvskog grada Berezana (tur.: Bir-uzen-ada), za njega su znali još i Skiti. U XV v. (1492) krimski kan Menhli-Hirej je na istom mestu sagradio tvrđavu koja se zvala Kara-Kerman (crna tvrđava) ili Ozu-Kale. Kasnije su je osvojili Turci i promenili joj ime u Očakov (Ači-Kale).
Očakov je bio tačka oslonca turske vladavine nad Crnim morem i centar prostrane Očakovske zemlje koja je imala 4 grada: Očakov, Hadžider (Ovidiopolj), Hadžibej (Odesa) i Dubosar i oko 150 sela tatarskih, moldavskih i ruskih razbojnika, čiji su žitelji uživali tzv. „hanske slobode” (uglavnom u pogledu pljačke). U to vreme grad je više puta razaran (1523, 1526, 1688, 1692. i 1694). U XVIII v. vodila su se oko Očakova dva rusko–turska rata. U toku prvog (1735–1739) ruska vojska ga je osvojila 1737, ali ga je (prema odredbama Beogradskog mira) 1739. vratila Turcima. U drugom rusko-turskom ratu 1787–1792. Rusi su ga ponovo osvojili 1788. i ovaj put zadržali na osnovu mira u Jašiju iz 1791. Od 1792. Očakov je definitivno ruski grad. Pripadao je različitim gubernijama (Jekaterinoslavskoj, Voznesenskoj, Novorosijskoj, Nikolajevskoj).
Očakovska tvrđava napuštena je 1852. Tokom Krimskog rata 1854–1855. tvrđavu je bombardovala flota zapadnih saveznika.
Epski kontekst
O padu Očakova 1788. pevaju Vuk VII, 56 i SM 166. Mulsimanska pesma ga pominje u kontekstu opsade Temišvara kao „Oziju nasred carevine” (KH I, 2:136), a Vuk III, 88:2 (o drugom rusko-turskom ratu) kao mesto ispod Moskovije. U ruskim istorijskim pesmama javlja se kao Очаковский город i Очаг, sa atribucijom город, крепкый город, славный город (Kir II:123–126) iz koga potiče junak biljina Luka Petrovič.
Literatura
 | 1891 | Энциклопедически словарь, ЛейпцигЪ : Ф. А. БрокгаузЪ ; С.-ПетербургЪ : И. А. ЕфронЪ, С. Петербургь 1891. [XIIa, s.v. Очаковь] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Озија] cobiss |
| 1970 | Большая советская энциклопедия, 1-30, Москва 1970-1978. |
| 2002 | Тарланов, З. К.: Герои и эпическая география былин и «Калевалы», Министарство образования Российской Федерации, Петрозаводский государственный университет, Петрозаводск. |