OHRID, Orid
Ohrid, panorama
Ohrid, tvrđava "Gornji saraj"
Istorijski nazivi
Lykhnidos, Lychnis, Ohore, Alheri, Hoqueria
Etimologija
Slov. *ob-xridъ ‘mesto na hridi, tj. obali’, up. kod Šapca Orid < Ohrid u neposrednoj blizini nekadašnjeg sela Obrh < *ob-vьrxъ ‘mesto na vrhu’. Antičko ime Lykhnidós verovatno se isprva odnosilo na jezero; ono podseća na grčku reč za ‘svetiljku’, no neki ga izvode od ie. *lug ‘močvara’. (A.L.)
Atribucija
- grad: Cincar Janko od Orida grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32:23) - bijeli: Ode pravo bijelu Oridu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 68:33); ER 50 - bez atribucije: Pod Oridom vješala ogradi (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 68:95)
Geografski položaj
41° 7' N, 20° 48' E
Grad na obali Ohridskog jezera (Makedonija).
Istorijat
Nekada utvrđeni grad, sedište arhiepiskopije.
U antičko doba na tom mestu je bio grad Lihnidos (Lykhnidós), na važnom putu Via Egnatia između Drača i Soluna. Sloveni su ga nazvali Ohrid. U IX i X v. bio je u sastavu bugarske države careva Borisa i Simeona. Naročito značajan centar slovenske kulture postaje u vreme rada misionara Klimenta i Nauma. Od 976. do 1014. Ohrid je bio glavni grad Samuilove carevine. Zatim ga drže Vizantinci, sa kratkim prekidima kad je bio pod Normanima i Bugarima. Car Dušan osvaja Ohrid 1334, a zatim gradom upravljaju redom vlastelini Branko Mladenović, kesar Grgur i Ostoja Rajaković, despot Oliver i Andreja Gropa. Turci su Ohrid uzeli oko 1395.
Stara tvrđava (tzv. „Gornji saraj”) nalazi se na brdu iznad današnje varoši, koja se razvila iz starog podgrađa čiji zaštitni zid još postoji. Njen prvi pomen zabeležen je u istoriji 479. Današnji zidovi i kule najvećim su delom iz Samuilovog vremena.
Znamenita crkva sv. Nikole Bolničkog na Donjoj porti grada Ohrida, u kvartu nazvanom Bolnički (blizu samog jezera), podignuta je u XIV v. prilikom krunisanja cara Dušana u Skoplju 1346. U isto vreme preko puta te crkve podignuta je i crkva Bogorodice Bolničke.
Epski kontekst
U kontekstu pesme o Marku Kraljeviću i Đemu Brđaninu (Vuk II, 68) pominje se „riba iz Orida” kao posebna, slavska poslastica. Tu se, međutim, ne misli na istoimeni grad već na jezero. U ER 50 pominje se Miloš Oriđanin, a u Vuk IV, 32:23 „Cincar Janko od Orida grada”.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [194-195] cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [85] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:262] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |