ORAHOVAC, Oraovac
Etimologija
Poimeničen pridev prasl. *orěxovъ. (A.L.)
Atribucija
Orahovac
- bez atribucije: Na Senovca i pak Orahovca, / Metohiju ravnu prijeđoše (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40:202–203)
- bez atribucije: I od Oče i od Oraovca (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:271); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
Geografski položaj
42° 23’ N, 20° 39’ ESelo u Metohiji (Srbija).
Istorijat
Nalazi se 4 km severno od Velike Hoče koja je jedno od najstarijih metohijskih sela. Prvi pisani pomen o Orahovcu je iz 1348, u povelji srpskog cara Stefana Dušana. Godine 1405. naselje je priloženo manastiru Hilandaru na Svetoj gori.
Usred naselja se nalazi crkva Uspenja sv. Bogorodice podignuta 1859. na starijim temeljima. U varoši se nalazi i konak manastira Pećke patrijaršije, podignut 1848.
Epski kontekst
Pominje se kao mesto na putu od Novog Pazara do Prizrena u Vuk II, 40; kao jedno od mesta iz kojih su bili vojnici skadarskog vezira Mahmut-paše Bušatlije izginuli u bici kod Martinića 1796. (Vuk IV, 10); kao jedno od nekoliko mesta iz kojih đakovički Mustaj-paša sabira vojsku za boj na Deligradu 1806. (SM 63).
Literatura
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [84] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [284] cobiss |
1987 | Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987. [412-413] cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |