ORAHOVAC, Oraovac

sl1

Orahovac, srpski deo

Etimologija

Poimeničen pridev prasl. *orěxovъ. (A.L.)

Atribucija

Orahovac

Oraovac

Geografski položaj

42° 23’ N, 20° 39’ E   
Selo u Metohiji (Srbija).

Istorijat

Nalazi se 4 km severno od Velike Hoče koja je jedno od najstarijih metohijskih sela. Prvi pisani pomen o Orahovcu je iz 1348, u povelji srpskog cara Stefana Dušana. Godine 1405. naselje je priloženo manastiru Hilandaru na Svetoj gori.
Usred naselja se nalazi crkva Uspenja sv. Bogorodice podignuta 1859. na starijim temeljima. U varoši se nalazi i konak manastira Pećke patrijaršije, podignut 1848.

Epski kontekst

Pominje se kao mesto na putu od Novog Pazara do Prizrena u Vuk II, 40; kao jedno od mesta iz kojih su bili vojnici skadarskog vezira Mahmut-paše Bušatlije izginuli u bici kod Martinića 1796. (Vuk IV, 10); kao jedno od nekoliko mesta iz kojih đakovički Mustaj-paša sabira vojsku za boj na Deligradu 1806. (SM 63).

Još i u Crnoj Gori: 1) selo na zapadnoj obali Risanskog zaliva, 8 km daleko od Kotora. Ima crkvu sv. Đorđa iz XVIII v.; 2) selo u staroj Zeti; i danas selo u Boki Kotorskoj kod Ljute.

Literatura

book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [84]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [284]  cobiss
book1987Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987.  [412-413]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 2]  cobiss