OSTROGON, Ostrug

sl1

Ezstergom

sl1

Ostrogonska tvrđava

Istorijski nazivi

Strigonium, Gran, Esztergom

Etimologija

Mađ. Esztergom, slč. Ostrihom od slov. *Strěgom-jь, prisvojni pridev od ličnog imena *Strěgom ‘pažen, negovan’, up. češ. toponim Střehom, polj. na dva mesta Strzegom (Kiss I 209). (A.L.)

Atribucija

Ostrogon

Ostrug

Geografski položaj

47° 47’ N, 18° 45’ E   
Grad u Mađarskoj, na desnoj obali Dunava, s/z od Budima.

Istorijat

Nemačko ime Gran, u starim izvorima Strigonium.
Čuven kao sedište nadbiskupa koji od 1279. nosi naslov „Primas Ugarske”. Njemu je 1315. kralj Karlo Robert potvrdio raniju povelju kralja Bele IV, pa su mu – uz Ostrogon – pripali i Komoran sa zaseocima i selima i sve što je ovom pripadalo. U turskim rukama je bio 1543–1683. s prekidom od 10 godina (1594–1605).
U XV v. Ostrogon su u velikoj meri naselili Srbi, kraljevski šajkaši, tako da se s vremenom u podgrađu razvila srpska varoš. Opustela je u XVI v., a u drugoj polovini istog veka ponovo je naseljena. Posle oslobođenja od Turaka 1683. razvila se u tipično zapadnoevropsko barokno mesto.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu turskog zauzeća Budima 1541. (SANU III, 68). Muslimanske pesme u Ostrugu pominju Cifru Hasanagu (MH IV, 43), odnosno Fazlipašu (MH IV, 49).

Literatura

bookРадонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297.  [1911:285, nap. 32]
book1887Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.  [87]
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:241]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 2]  cobiss