OSAT
Selo Osat, pogled na Taru planinu
Atribucija
- vlaška banovina: Od Osata, vlaške banovine (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 4:3047)
- bez atribucije: Dva đogata od Osata bana (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 4:3148)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Istorijat
Kod Vuka u Rječniku Osat se navodi kao oblast oko Srebrenice u Bosni.
U Hercegovini postoji mesto Osatno, selo na levoj obali Neretve, ali se ono teško može povezati sa banskim mestom ili utvrđenim gradom (‘vlaška banovina’), tim pre što su njegovi žitelji bili muslimani Ćeifani.
Epski kontekst
U pesmi se pominje kao mesto iz kojeg stižu dobri konji za „obdulju (vide ) od Maltije” kralja, koji
ženi svoga Vukaila sina,
a udaje Luciju djevojku,
vrsna roba meće na košiju
baš Turčina od turske Krajine,
ljutu zmiju, Mujina Halila (KH III, 4:2896–2900).
a udaje Luciju djevojku,
vrsna roba meće na košiju
baš Turčina od turske Krajine,
ljutu zmiju, Mujina Halila (KH III, 4:2896–2900).
Literatura
 | 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [351] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [Рјечник s.v. Осат.] cobiss |