ORŠAVA, Oršan, Hršava

sl1

Oršava

sl1

Hršava 1840.

Istorijski nazivi

Diema, Orsova, Orschowa, Orsava; Hirşova

Etimologija

Mađ. Orsova, u XIII–XIV v. Ursoua, rum. Orşova izvodi se od slov. *Uroševa ili Vrševa, od ličnog imena Vrh (Skok III 547–548; Kiss 487a). Stariji srpski oblik Ršava, koji beleži Vuk (Рјечник), ukazuje na drukčije poreklo: opisni naziv *rъx-java u vezi sa rošav i rahao, ruhao ‘šupljikav’. (A.L.)

Atribucija

Oršan

Hršava

Istorijat

1. Oršava, grad u Rumuniji (.44° 43’ N, 22° 23’ E).
Mesto na donjem Dunavu, preko puta Tekije, 30 km s/z od Turnu Severina. Stara granica između Austro-Ugarske i Vlaške (Turske). U tursko doba Oršava je bila važna strategijska tačka jer je obezbeđivala planinski prolaz ka Austro-Ugarskoj.
2. Hršava, grad u Rumuniji (46° 40’ N, 27° 31’ E).
Luka na Dunavu u oblasti Konstanca.

Epski kontekst

1. U pesmi MH IV, 50 uz oršanskog bana pominje se i kološvarski (Moliti se oršanskome ne ću, / Oršanskome ni kološvarskome, / Ven ću ići Beču i ćesaru – 248–250), tj. ban iz rumunskog grada Kluža. To dopušta da se Oršan zaista identifikuje kao Oršava. U pesmi MH IV, 46 uz grad Oršan pominje se i gora Oršava (stih 283 i dalje). U pesmi „Grga Antunić udara na Raduć“ (EH 6) pominje se „od Oršana Tale“, što bi mogla biti greška u interpretaciji imena čuvenog Tala od Orašja/Orašca.
2. Vuk ovaj naziv (u obliku Ršava) navodi kao sinonim za Oršavu i – mada greši u geopolitičkom smislu - u epskim razmerama je u pravu. Oršava i Hršava jesu dve luke na Dunavu udaljene 701 km jedna od druge, pri čemu se Oršava nalazi nasuprot Miroču planini (ali sa rumunske strane Dunava, 213 km nizvodno od Beograda), a Hršava je blizu Crnog mora.
Siže pesme u kojoj se Hršava pominje formiran je prema starijem uzoru («Kraljević Marko i Musa kesedžija»), ali - za razliku od hrišćanske pesme – muslimanska varijanta ima neočekivano precizno naznačen obim sultanovih evropskih poseda (koje će Filip oteti kad jednom krene):

Veliku ću vojsku pokupiti,
Udriću ti bijelu Stambolu.
Udariću, pa ga prihvatiti;
Krenut vojsku niz Tuna-jaliju,
Karavlaškoj ondar udariću,
Udriću ti gradu Ibrailu,
I Ismajlu gradu udariću;
Karavlašku svu ću prihvatiti,
Na Hršavu vojsku preturiti,
Na Srbiju s vojskom udariću,
Udriću ti stojnom Biogradu
I Semendri niže Biograda.
Svud ću moju turiti sudiju,
Daleko ću ruku opružiti,
Na Raču ću vojsku izvoditi,
Pa na Savu tumbas namjestiti,
Na Muhač ću vojsku izvoditi,
Sve suhijem ja ću udariti,
I Os’jek ću tebi prihvatiti,
Svaki kralj će indat opraviti,
Udriću ti Jegri i Budimu” (KH I, 32:138–158).

Opisana trajektorija jasno pokazuje smer kretanja od delte Dunava (Tuna jalija) ka Beogradu i Budimu, pa nema sumnje da je prelaz preko Dunava na granici sa Srbijom (Oršava) a ne na dunavskoj delti (Hršava) od koje osvajanje treba tek da krene. Stoga se oba imena moraju uzeti kao epski sinonimi, iako to u istoriji nikad nisu bili.

Literatura

book1887Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.  [87]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Ршава.]  cobiss
book1978Војводић, Михаило & Живојиновић, Драгољуб Р. & Митровић, Андреј & Самарџић, Радован: Србија 1878. Документи, СКЗ LXXI/473, Београд 1978.  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [74, nap. 29]  cobiss