SMEDEREVO, Smeder, Smederija, Smederovo, zemlja Smederova, Semendra

sl1

Smederevo, panorama

sl1

Smederevo, tvrđava

Istorijski nazivi

Vinceia, Semendria

Etimologija

1019. gr. Sphentéromon, u dubr. pismu 1364. Smederua, poznolat. (XVI–XVIII v.) Semandria, Samandria, stsrp. od 1381. Směderevo pored Smederevo, mađ. Szendrő (1488. Zendrew). Nejasnog porekla. Stsrp. zapisi sa „jatom” i ikavski oblik Smiderevo ukazivali bi da je u osnovi lično ime od prideva smědъ ‘smeđ’, up. stsrp. lično ime Smědъ, prezime Smederević potvrđeno 1514. u Bečkereku, toponime Smederevo u Kučima, Smederovo polje pod Velebitom, češ. Smederov (od 1654). No to može biti naknadno preosmišljenje stranog, ili arhaičnog slovenskog imena. Poredi se rum. Sîmedru ‘sveti Dimitrije’ (i mađarski oblik tumačen je kao svetačko ime, 1456. castrum Sancti Andreae alias Senderovia). Up. Skok III 291–292; Kiss 604a. Sa druge strane, najraniji grčki zapis može se interpretirati kao slov. *Svędrъv i povezati sa imenom reke u Poljskoj u slivu Varte Swędrnia, u starim zapisima Swiędrew. (A.L.)

Atribucija

Smederevo

Smeder Smederija Smederovo zemlja Smederova Semendra

Geografski položaj

44° 39’ N, 20° 55’ E   
Grad u Srbiji, na ušću Jezave u Dunav.

Istorijat

U antičko doba zvao se Vinicea. Spada među najveće srpske srednjovekovne gradove.
Posle obnove despotovine, Smederevo je postalo politički i administrativni centar Srbije. Grad je odmah izgrađen kao prestonica države posle gubitka Beograda 1427. Utvrđeni dvor je podignut krajem treće i početkom četvrte decenije XV v., za veoma kratko vreme. Jedan od najvažnijih dokumenata o zidanju grada je monumentalni natpis na „Despotovoj kuli” prema kome je grad sazidan između 1427. i 1430. Najpre je izgrađen zamak kao samostalno utvrđenje, a odmah zatim uz njega je podignut bedem koji je bio namenjen izgradnji gradskog naselja. Izgradnjom tvrđave, naselje na ušću Jezave u Dunav postaje i važan trgovački centar. Gradski zidovi pružali su veću sigurnost u odnosu na južne krajeve despotovine, koji su bili ugroženi turskim nadiranjima.
Postojanje Malog i Velikog grada omogućilo je da se na istom prostoru smeste i državno i crkveno sedište. U Malom gradu se nalazio utvrđeni grad despota Đurđa Brankovića, a u Velikom gradu utvrđeno gradsko naselje sa dve crkve: crkvom Blagoveštenja (u kojoj su bile mošti evanđeliste Luke), zadužbinom despota Đurđa, i crkvom Mitropolije. Na prostoru Velikog grada nalazile su se kuće dubrovačkih trgovaca i drugi objekti koji pripadaju značajnom trgovačkom mestu.
Turci su prvi put osvojili Smederevo 1439, ali je ono 1444, posle pregovora Mađara s Turcima, vraćeno despotu Đurđu, a despotovina je obnovljena. Posle još dva napada – bezuspešna – 1453. i 1456, Turci su zauzeli Smederevo 1459. kada grad praktično nije ni bio branjen, pošto je prethodno cela teritorija Srbije bila osvojena.
Pod Turcima, u drugoj polovini XV v., gradovi na Dunavu (i Smederevo) imali su sve do pada Beograda 1521, ulogu pograničnih gradova prema Ugarskoj. Posle pada Beograda, i kasnije za vreme austrijsko-turskih ratova, grad više nije imao isti značaj pa je bio pošteđen rušenja i prepravki. Zato je do kraja XIX v. ostao dobro očuvan.

Epski kontekst

Kao poslednji srpski veliki grad, Smederevo među gradovima ima u hrišćanskoj epici sudbinu sličnu Kosovu među bitkama. Kao simbol srpske despotovine i slika njene sudbine, ono neminovno privlači sve vrste ominoznih motiva, naročito eshatoloških – kao o „prokletoj Jerini” (Vuk III, 1) i propasti despotovine (konkretno – grada Smedereva) zbog greha njegovih gospodara (Vuk VI, 30; SM 158):

što je junak bio protopopa
u lijepu mjestu Smederevu
pake se junak poturčio
od Đurđeva teškoga zuluma
od Đurđeva i od Jerinina
od njinoga teška bezakonja (ER 70:65–70).

Grad se i mimo toga čvrsto vezuje za despota Đurđa Smederevca i njegovu ženu Jerinu (na primer u Vuk II, 79 koja peva o epskoj ženidbi despota Đurđa), onako kako epika inače radi sa značajnim mestima i njihovim držaocima (vide , i sl.). Pesma Vuk VII, 36 pogrešno za Smederevo vezuje poslednjeg srpskog despota Jovana, čiji je grad bio Kupinovo.
U muslimanskimoj pesmamai javlja se u različitim kontekstima: kao jedno od mesta čijom otmicom od Turaka preti Filip Madžarin (iz grada Prilepa! – KH I, 32), kao jedan od tri grada koji se daju kao otkup za Mustaj-bega Liku (KH I, 21) i kao mesto iz kojeg kažu da dolaze tri mlada Turčina kad se lažno predstavljaju zadarskom banu (KH II, 69).
U pesmi SM 106 (o mletačkom duždu i kćeri lorinskog bana) javlja se kao polje:
U nekakvo polje Smederevo (75).

Literatura

book1887Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.  [87]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Нешковић, Јован: Тврђаве ослобођене од Турака. Смедерево, Шабац, Кладово, Ужице, Соко, In: Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, САНУ, 533-561.  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [165]
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:134]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [151]  cobiss
book1997Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд.  [75]  cobiss
book1998Цуњак, Млађан: Смедеревска тврђава, Смедерево.  cobiss
book2004Миљковић-Бојанић, Ема: Смедеревски санџак 1476 – 1560, земља – насеља -становништво, Историјски институт, Београд  cobiss