SKOPLJE, Ušćup
Skopje, stara čaršija
Skopje, pogled sa stare tvrđave
Istorijski nazivi
Scupius, Scupi
Etimologija
Stsrp. Skьpьlь gradь, pridev na -jь od antičkog imena mesta lat. Scupi pl., oblik srednjeg roda Skoplje, mak. Skopje verovatno prema polje; -o- je makedonski refleks slovenskog tvrdog poluglasa ъ. Srgr. Skópioi, Skópia i tur. Üsküb iz slovenskog, alb. Shkup može biti neposredno iz latinskog. Up. Skok III 265. (A.L.)
Atribucija
Skoplje
- grad beli: Od Sazlije do Skoplja grada belog (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30:1000) - ubav beli grad: Od ubava Skoplja bela grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 53:24) - kameno na krajini: Od kamena Skoplja na krajini (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 45:308) - na krajinu: Dok dođoše Skoplju na krajinu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 45:13) - bez atribucije: Oko Skoplja i vode Vardara (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 29:77); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 45; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30
- grad: Te Ušćupa grada poharaste (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 59:25) - grad bijeli: U Ušćupu gradu bijelome (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:286)
- bez atribucije: Od Ušćupa i od Albasana (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:264); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 11; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 59; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 5
Geografski položaj
42º N, 21º 28’ E
Glavni grad Makedonije, na ušću Serave u Vardar.
Istorijat
Antičko mesto Scupius ili Scupi, koje se pominje u II v. pre n.e., bilo je u ravnici s/z od današnje varoši. Pod Rimljanima, bilo je u sastavu provincije Gornja Mezija (Moesia Superior), a kasnije glavni grad provincije Dardanije. Osnovan je u vreme Domicijana, a naseljavali su ga veterani iz sve 4 mezijske legije (Sirijci, Gali i Makedonci). Tvrđava koja i danas postoji sagrađena je prvi put verovatno u VI v., u Justinijanovo doba (neki istoričari misle da je to Iustiniana Prima), pretpostavlja se posle velikog zemljotresa 518. Car Samuilo je oteo Skoplje od Vizantinaca, ali ga oni 1004. uzimaju nazad. U pohodu na Solun, Normani osvajaju Skoplje 1065. ali ga drže samo kratko vreme. Makedonski ustanici pod Đorđem Vojtehom uzimaju ga 1072, ali ga Vizantinci vraćaju nazad već iste godine. Nemanja je zauzeo Skoplje 1189. i tada je u njemu sazidao crkvu sv. arhangela Mihaila, ali je već sledeće godine morao da ga napusti. Bugarski car Kalojan osvojio je Skoplje 1203, kasnije ga je Strez uključio u svoju državu, a 1230. pada pod Bugare. Od 1246. do 1261. grad je bio pod Nikejskim carstvom, s tim što su ga Srbi (Uroš I) držali 1258–1259. Kralj Milutin osvojio je Skoplje 1282. i pripojio ga Srbiji. Tada je podigao u njemu crkvu Trojeručicu. Car Dušan je u Skoplju imao svoju prestonicu, tu se proglasio za cara i tu 1349. objavio i svoj čuveni Zakonik. Tada je grad imao „z’d gradski, oblu pirgu, vodena vrata, s crkvama, palatama i dvorovima”.* Skoplje je 1376. imalo „gradskog” (varoškog) i „kulskog” (tvrđavskog) kefaliju. Zatim ga je držao kralj Vukašin, a 1377. Vuk Branković. Turci su zauzeli Skoplje 1391. U njemu je bilo središte Skopskog sandžaka, i baza za osvajanje i prodiranje ka Srbiji, Albaniji i Bosni. Ovakav njegov položaj činio je da se i u epici - pri nabrajanju važnih turskih gradova u tom delu imperije - Skoplje obavezno javi okruženo mestima u današnjoj Albaniji (Elbasan, Lješ, Kavaja, Oblom, Tirana, Debar itd.), Crnoj Gori (Ulcinj, Bar, Spuž, Podgorica) i Srbiji (Has, Hoča, Mitrovica, Peć, Prizren, Vučitrn i sl.). Do pada Carigrada, u Skoplju su boravili sultani i rukovodili pohodima na zapad.
U Skoplje su Turci vrlo brzo počeli da naseljavaju muslimansko stanovništvo iz Male Azije. Do kraja XV v. u Skoplju su svoje kolonije osnovali i sefardski Jevreji u bekstvu iz Španije. Od XVI v. u njemu postoji i dubrovačka kolonija, a tada i grad dobija više trgovački nego vojnički karakter i postaje čuven po trgovini robljem. Na taj način u XVII v. Skoplje postaje jedan od najbogatijih gradova na Balkanskom poluostrvu. Krajem XVII v. izbija u njemu Karpošev ustanak (u okviru austrijsko-turskog rata 1683–1699). Skoplje je tada spaljeno pri povlačenju austrijske vojske, a 1706. i 1762. je stradalo od kuge.
U starim srpskim pisanim izvorima Skoplje se pominje kao slavan i carski grad („vь slavnomь gradu Skopi carьskomь”).** Sama tvrđava je veoma stara. U njoj ima zidova sagrađenih od velikih tesanika, donesenih iz pozorišta starog grada Scupi verovatno još za Justinijanov grad. Ona dominira gradom na bregu iznad Vardara blizu Kamenog mosta, a od nje su se spuštali bedemi koji su štitili deo naselja u pobrđu. Veći deo urbane zone srednjovekovnog grada nalazio se van branjenog okvira, na prostorima uz levu obalu Vardara.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu boja na Kosovu 1389 (SANU II, 30; Vuk II, 53), zidanja manastira Deviča (Vuk VI, 29), propasti grada Promina (MH III, 5), bitke na Visočici 1796. (Vuk IV, 10), početka Drugog srpskog ustanka 1815. kao mesto Ćaja-paše (Vuk IV, 45), bune bosanskih Turaka protiv nizama 1831. opet kao jedno od mesta iz kojih se regrutuje turska vojska (SM 62) itd.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1925 | Kostić, M.: Grad Skoplje i njegov istorijski značaj tokom vekova, Glasnik Profesorskog društva V/4, Beograd, 186-192. |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [198*] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:16; 3:115, 116**] |
| 1997 | Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд. [107, 108] cobiss |
| 2003 | Talbert, Richard J. A. ed.: Atlas of Classical History, Routledge, London and New York. [142] |