SIGET
Siget 1566.
Siget, stara tvrđava, današnji izgled
Istorijski nazivi
Sigetum, Szigetvár, Сегеть
Etimologija
1408. Zygeth, mađ. sziget ‘ostrvo’ (Kiss 612b). (A.L.)
Atribucija
- grad: Pa ga spremi do Sigeta grada (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 9:195); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 9
- grad bijeli: U Sigetu gradu bijelome (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 9:2)
- grad kameni: U Sigetu gradu kamenomu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 9:508)
- čaršija: Ode pravo u Siget čaršiju (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 9:329)
- bili: Vidi knjigu od Sigeta bila (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 9:69)
- vlaški: Kako ležim u vlaškom Sigetu (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 9:124)
- na ćenaru: Daćemo mu Siget na ćenaru (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 9:172)
- bez atribucije: Otvori mi od Sigeta vrata (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 9:1076); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 9; ER 61
Geografski položaj
46° 2’ N, 17° 48’ E
Grad u Mađarskoj, blizu Mohača i Pečuja.
Istorijat
Čuven je po bici koja se oko njega vodila u septembru 1566.
Sultan Sulejman Veličanstveni je u više navrata ulazio u Ugarsku na pohodima protiv hrišćanske Evrope. Tokom 50 godina svoje vladavine, osvojio je čitav Balkan i jednu trećinu Ugarske. U to vreme Siget je bio u posedu Zrinskih i važio je za jedan od podunavskih gradova koji su još držali granicu prema Turskoj. Sulejman je odlučio da 1566. još jednom napadne Beč, a u okviru tog pohoda bilo je planirano i zauzeće Sigeta. Opsada grada počela je prvih dana avgusta iste godine. Turska vojska je imala 90.000 ljudi, a branilaca je bilo svega 2.500. Tokom opsade, sultan Sulejman je umro od srčanog udara, a njegovi kapetani su nastavili napade na grad sve dok nisu uspeli da ga zapale. Na dan 8. septembra 1566. Zrinski je sakupio preostale branioce za konačni juriš, a žene su se sa decom zatvorile u arsenal. Kada su svi muškarci izginuli na bojnom polju, one su zapalile arsenal i zajedno sa gradom digle u vazduh sve koji su u njemu ili blizu njega bili. Dok se to dešavalo, svih pet nedelja, habzburški car i ugarski kralj Maksimilijan bio je ulogoren blizu Sigeta sa 60.000 ljudi. Po predanju, kada mu je Zrinski zatražio pomoć protiv Turaka, dobio je odgovor da izdrži do kraja lovne sezone jer je dvoru nemoguće da prekida svoj godišnji lov na patke.
Turci su držali Siget do 1689.
Epski kontekst
Boj na Sigetu 1566. opevaju dve pesme: KH I, 9 i ER 61. Pesma EH 9 opisuje događaje iz vremena kad je Siget bio u hrišćanskim rukama (verovatno posle 1689): trku (obdulju) na polju Tihovu pod Sigetom, gde su „na košiji” dve zarobljene kćeri Osmana Alajbega (vide ).
U lirici, događaji vezani za ovaj grad dobili su i svoju parodijsku obradu pod naslovom „Četa od Sigeta“:
Dva Madžara i tri Ciganina,
Dva bez kape, a tri gologlava,
Dva bez konja, a tri peške idu
Porobiše varoš Bukovicu (SANU I, 363:1-5).
Literatura
 | Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [1911:283, nap. 4; 284, nap. 21] |
| 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:100] |