SLANKAMEN, Slani kamen, Slano kamenje

sl1

Stari Slankamen

sl1

Bitka kod Slankamena 1691.

Istorijski nazivi

Acumincum, Islankaminde, Zalonkemen

Etimologija

Današnji sliveni oblik imena je dosta star (1490. vь gradě … Slanьkameni), ali je svakako sekundaran u odnosu na dvočlani spoj Slani kamen koji se sreće u pesmama, na čiji nastanak je mogao uticati mađ. oblik Szalánkemén (1072: Zalonkemen). Po mineralnom izvoru i 'slanom' kamenju oko njega, kakvo divljač dolazi da liže (up. dolenavedenu poslovicu kod Vuka). Već antičko ime mesta Acumincum moglo bi biti u vezi sa indoevropskom rečju *akmen ‘kamen’. (A.L.)

Atribucija

Slankamen

  • bijeli grad: U bijelu gradu Slankamenu (ER 78:2)
Slani kamen Slano kamenje

Geografski položaj

Naziv za dva naselja u istočnom Sremu (Vojvodina, Srbija), uz desnu obalu Dunava, naspram ušća Tise: Stari (45° 8’ N, 20° 15’ E ) i Novi (45° 7’ N, 20° 14’ E) Slankamen.

Istorijat

Na istom mestu postojao je rimski grad Acumincum i posle njega srednjovekovni grad kod Starog Slankamena, na desnoj obali Dunava – danas u ruševinama.
Spominje se prvi put 1072. U XIV v., pod imenom Zalonkemen, javlja se kao posed despota Đurđa Vukovića. U XV v. pominje se kao mađarski grad koji su 1425. Mađari dali despotu Stefanu, a koji su držali i potonji despoti. U doba kralja Matije Korvina (1468), flotu srpskih šajkaša predvodio je unuk despota Đurđa Brankovića – Vuk Zmaj Branković (Zmaj Ognjeni Vuk), koji je boravio u Slankamenu i Kupinovu naizmenično. Prema predanju, on je tu sagradio crkvu sv. Nikole koja i danas postoji u Starom Slankamenu, a prvi put se pominje 1501. (Bila je obnovljena 1733.) Turci su uzeli Slankamen 1521. Od grada su danas ostale samo ruševine zidova i jedne kule.
Kod Slankamena je u avgustu 1691. vođena velika bitka između Austrije i Turske. U toj bici pobeda je pripala hrišćanskoj vojsci, a na turskoj strani poginuo je veliki vezir Mustafa Ćuprilić. Ova pobeda je bitno uticala na uslove Karlovačkog mira potpisanog u Sremskim Karlovcima 1699.
Kod Vuka u Rječniku: „u Srijemu selo i u njemu slan izvor, a više njega zidina od staroga gradića: Nagao kao zec na Slankamen. Kod Slankamena ima mala crkvica za koju se pripovijeda da ju je zidao Zmajognjeni Vuk, koji je ondje sjedio”.

Epski kontekst

Kod Sime Milutinovića pominje se kao prvi konak na putu turskih svatova od Sremske Mitrovice do Risna (SM 144), a kod Vuka kao sedište poslednjeg srpskog vojvode Rajka i devojke Margite (Vuk III, 10). Za epskog vojvodu Rajka smatra se da je u stvari bio čelnik Radosav (XVI v.) u službi cara Jovana Nenada u Subotici. Posle careve propasti bio je neko vreme turski vazal, a potom je prešao u službu ugarskog kralja Ferdinanda. Pesma « Smrt vojvode Kaice » (Vuk II, 81), međutim, kao slankamenskog bana pominje izvesnog Ištvana.

Literatura

bookРадонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297.  [1912:291, nap. 5]
book1887Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.  [87]
book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [159]  cobiss
book1965Зиројевић, Олга: Један век турске владавине у Сланкамену (1521-1621), Историјски часопис XIV-XV, 29-54.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1977Ђурић, Војислав: Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд.  [718]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss