SILISTRA, Silistrija

sl1

Durostorum, tvrđava (XIV v.)

sl1

Silistra, stara tvrđava

Istorijski nazivi

Durostorum, Drustur

Etimologija

Tur. Silistre < srgr. Drístra < bug. Drъstrъ, od antičkog lat. Durostorum, gr. Douróstoron, keltskog porekla, od duro- ‘ušće’ (Kiss 614ab). (A.L.)

Atribucija

Silistra

Silistrija

Geografski položaj

44° 7’ N, 27° 16’ E   
Pod istim imenom oblast i lučki grad na Dunavu u Bugarskoj, na granici sa Rumunijom.

Istorijat

U vreme cara Trajana na tom mestu bila je rimska tvrđava sa podgrađem, jedan od većih gradova u oblasti Mezija, osnovan 29. pre n.e. pod imenom Durostorum. Grad nije izgubio značaj ni u srednjem veku kada se njegovo ime menja u Drustur. Bio je sedište episkopa i patrijarha (za vreme Prvog bugarskog carstva), a u Drugom bugarskom carstvu (pod carem Simeonom) dobio je jako utvrđenje, koje su Turci još više ojačali posle 1388. kada su zaposeli grad.
Rusi su osvojili Silistru 1877. i predali je Bugarskoj.
Kod Vuka u Rječniku: „Stadt Silistria in Bulgarien” (sa primerom Vuk IV, 40).

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu rastanka Karađorđevog sa Srbijom 1812. (Vuk IV, 40), rusko-turskog sukoba 1828. (SM 55) i boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14). U neistorijskom kontekstu ženidbe Vuka Zečanina (Vuk VIII, 1) javlja se u formuli kao mesto iz kojeg dolazi dobar kremen (takođe i Vuk IV, 40).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss