SLIVLJE, Slivije, Slivje, Slivov, Šlivje
Istorijski nazivi
Slivnje
Etimologija
Kolektiv na -ьje tipa Grablje od sliva, što je stariji oblik za šljiva. (A.L.)
Atribucija
Slivlje
- zeleno: Hodi šnjima na Slivlje zeleno (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 17:9), Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 19 - ravno: Baš pod vrbu nasred Slivlja ravna (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:200), SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 15; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 118 - široko pod Nikšiće: Na široka Slivlja pod Nikšiće (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 61:907) - bez atribucije: Da ćeraju iz Slivlja kamenje (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 7:210), Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 17; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60
- selo: Gdje udari na selo Slivije (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 72:7)
- Nikšićko: Hajde s vojskom na Slivje Nikšićko (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 54:43) - ravno: Zdravo ravno Slivje prijeđosmo (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 133:165); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 139
- široko: Kad ja bijah Slivju širokome (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 7:206) - smišljeno: Vatismo se Slivja smišljenoga (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 133:164)
- bez atribucije: Te mi Slivje od građana čuvaj (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 54:44)
- grad: Tamo dolje u Slivovu gradu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 37:25)
- bez atribucije: Ovo knjiga od Slivova, majko (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 37:122)
- pitomo: Hajte s vojskom Šlivju pitomome (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:259)
Istorijat
1. Geografski, radi se o j/i delu Nikšićkog polja u Crnoj Gori, gde ponire reka Zeta. Kako se više puta pominje kao grad i selo, verovatno se preklopilo ili pobrkalo sa selom Slivlja, najvišim selom Nevesinjske površi, u oblasti Rudine. Ovo selo se deli na mahale: Donje selo, Podjavor, Male Morine, Valje i Glavice. Slivlja su nekad bila muslimansko mesto pa su se tokom vremena istražila, delom zbog Baje Pivljanina, a delom zbog kuge. Novo stanovništvo je doseljeno iz Crne Gore i Gacka.
2. Slivov, koji se pominje samo u jednoj muslimanskoj pesmi (KH I, 37), mogao bi biti i bugarski grad Sliven.
Ovakvu podelu podržava i Vuk u Rječniku: „1) polje u Hercegovini: Svedi vojsku niza Slivnje ravno. 2) varoš nekakva (valja da je u Maćedoniji?): otišao na Slivnje (na panađur)”. Daničić, međutim, staro ime Slivova (nemački Sliwowo, Schliwowo) vezuje za neko selo blizu Gračanice u Srbiji. Pominje takođe i Slivno kod ušća Neretve u more (Hrvatska).
Epski kontekst
U svim hrišćanskim pesmama (Vuk IV, 7; Vuk VIII, 19, 60, 61, 73; SANU III, 15; SM 133, 139) misli se na polje. Javlja se u kontekstu događaja važnih za crnogorsku istoriju i epske likove crnogorskog porekla: boja pod Ostrogom (Vuk VIII, 60) i bitke na Grahovu (Vuk VIII, 61), smrti Lopušine Vuka (Vuk IV, 54), podviga Lazara Pecirepa (Vuk IV, 7; SM 133), Pustahije Luke (SM 118), Peje Nikčevića (SM 139) i drugih. U muslimanskim pesmama pominje se kao grad u Krajini i kao selo u Gatačkom polju (KH I, 37; KH II, 72).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1903 | Дедијер, Јевто: Билећске Рудине, Српски етнографски зборник II, 5. [363] cobiss |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [99] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Сливње] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [359] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:126*] |
| 1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [117] cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [151] cobiss |