SLIVLJE, Slivije, Slivje, Slivov, Šlivje

Istorijski nazivi

Slivnje

Etimologija

Kolektiv na -ьje tipa Grablje od sliva, što je stariji oblik za šljiva. (A.L.)

Atribucija

Slivlje

Slivije Slivje Slivov Šlivje

Istorijat

1. Geografski, radi se o j/i delu Nikšićkog polja u Crnoj Gori, gde ponire reka Zeta. Kako se više puta pominje kao grad i selo, verovatno se preklopilo ili pobrkalo sa selom Slivlja, najvišim selom Nevesinjske površi, u oblasti Rudine. Ovo selo se deli na mahale: Donje selo, Podjavor, Male Morine, Valje i Glavice. Slivlja su nekad bila muslimansko mesto pa su se tokom vremena istražila, delom zbog Baje Pivljanina, a delom zbog kuge. Novo stanovništvo je doseljeno iz Crne Gore i Gacka.
2. Slivov, koji se pominje samo u jednoj muslimanskoj pesmi (KH I, 37), mogao bi biti i bugarski grad Sliven.
Ovakvu podelu podržava i Vuk u Rječniku: „1) polje u Hercegovini: Svedi vojsku niza Slivnje ravno. 2) varoš nekakva (valja da je u Maćedoniji?): otišao na Slivnje (na panađur)”. Daničić, međutim, staro ime Slivova (nemački Sliwowo, Schliwowo) vezuje za neko selo blizu Gračanice u Srbiji. Pominje takođe i Slivno kod ušća Neretve u more (Hrvatska).

Epski kontekst

U svim hrišćanskim pesmama (Vuk IV, 7; Vuk VIII, 19, 60, 61, 73; SANU III, 15; SM 133, 139) misli se na polje. Javlja se u kontekstu događaja važnih za crnogorsku istoriju i epske likove crnogorskog porekla: boja pod Ostrogom (Vuk VIII, 60) i bitke na Grahovu (Vuk VIII, 61), smrti Lopušine Vuka (Vuk IV, 54), podviga Lazara Pecirepa (Vuk IV, 7; SM 133), Pustahije Luke (SM 118), Peje Nikčevića (SM 139) i drugih. U muslimanskim pesmama pominje se kao grad u Krajini i kao selo u Gatačkom polju (KH I, 37; KH II, 72).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1903Дедијер, Јевто: Билећске Рудине, Српски етнографски зборник II, 5.  [363]  cobiss
book1940Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље.  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [99]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Сливње]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [359]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:126*]
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [117]  cobiss
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [151]  cobiss