SER, Serez
Ser, panorama
Istorijski nazivi
Сърь, Serres, Serrai
Etimologija
[Kod Herodota u V v. pre n.e. javlja se kao Siris (Σίρις), kod Teopompusa kao Sirra (Σίρρα), a kod Livija, u doba Rima, kao množina: Sirae kako će se i ustaliti. U V v. odomaćen je oblik Serrae (Σέρραι). Mak. i srp. Ser (Сер), kod Bugara isto tako ili Syar (Сяр, Сѣръ). Tur. Serez ili Siroz.]
Atribucija
- mjesto pitomo: Od Sereza, mjesta pitomoga (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 45:312) - bez atribucije: Po Serezu i Velesu ravnu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:219)
Geografski položaj
41° 5' N, 23° 32' E
Grad u Makedoniji (Grčka).
Istorijat
Nalazi se na obali reke Strume na severu zemlje, oko 70 km od Soluna. Glavni grad istoimene pokrajine.
Sredinom IX v. Bio je glavno mesto vizantijske teme Strimon. Osvojio ga je – među inima – srpski car Dušan, a posle njegove smrti formirana je posebna Serska oblast, srpska država pod upravom udovice Jelene i Uglješe Mrnjavčevića. U Seru je 1354. proglašen drugi deo Dušanovog zakonika. Posle Maričke bitke 1371. Vizantija je vratila sersku oblast i grad Ser, ali su već 1383. Turci Osmanlije osvojili oboje.
Epski kontekst
U SM 63 pominje se kao jedno od mesta iz kojih se skuplja turska vojska za boj na Deligradu 1806. u Prvom srpskom ustanku, a u Vuk IV, 45 kao mesto bega Mehmed-bega u kontekstu početka Drugog srpskog ustanka 1815.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [590] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:106, 268] |
| 1994 | Ферјанчић, Божидар: Византијски и српски Сер у XIV столећу, САНУ, Београд. cobiss |