SIBNICA
Etimologija
[od svib, svibovina, sibovina (cornus sanguinea), lekoviti žbun; Лековите биљке СР Србије, САНУ, Београд 1989, 202]
Atribucija
- selo: Do Sibnice sela doćeraše (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:536)
Geografski položaj
43° 46’ N, 21° 3’ ESelo u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se ispod Kosmaja, s obe strane Sibničke reke, desne pritoke Turije. Prema narodnoj etimologiji, ime je dobilo po tome što je u selu postojala kula u koju je „sipato blago” te otuda sipnica, pa sibnica. Selo se pominje prvi put u turskim dokumentima iz XVI v. U popisima iz 1528–1530. zabeležena su sela Gornja i Donja Sibnica. Današnje mesto odgovara selu Gornja Sibnica iz turskih izvora, dok je Donja Sibnica kao naselje nestala, a nalazila se u donjem toku Sibničke reke.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu početka bune protiv dahija, tj. Prvog srpskog ustanka, kao selo sa hanom u koji se sklanjaju Turci koje progoni Crni Đorđije. Na Karađorđev poziv, Sibničani zapale han i Turci izgore svi osim trojice koji budu ubijeni ispred hana.
U selu postoji „mađarsko groblje”, Manastirina (gde je nekad postojao manastir) i selište nekadašnjeg sela Seone. Na lokalitetu Manastirina naziru su tragovi zgrade koja je bila dugačka oko 30 m. Sada je na tom mestu mala kapela koja služi za povremene verske obrede. Predanje kaže da je u dolini reke Seone nekad bilo selo Seonica i u blizini sela manastir. Priča se da su kaluđeri onoga manastira zaklali dete koje su hajduci tu sklonili. Zbog toga hajduci pobiju kaluđere te manastir zapusti, a potom bude uništeno i selo Seona.
Literatura
1903 | Николић, Ристо Т.: Околина Београда. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља II. |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [354] cobiss |
1973 | Вујовић, Бранко: Црквени споменици на подручју града Београда, Завод за заштиту споменика културе града Београда. cobiss |
1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [164] |
1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [148] cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |