SEREČ

Atribucija

  • grad: Izađoše od Sereča grada (ER 113:24)

Geografski položaj

Neizvesna ubikacija.

Epski kontekst

Na prvi pogled, položaj ovog mesta u pesmi potpuno je nejasan. I na početku i na kraju pevanja izričito se kaže da Senjani junaci izlaze iz gore i vraćaju se u nju, ali kad krenu u Bunić u kolo, polazna tačka je drukčija:

Ivanova družba poslušaše
izađoše od Sereča grada
a kad bili pod Bunić u kolo
gledale bunićke djevojke
eno nam djece Serečana (23–27).

Očigledno se „izlaženje od Sereča grada” ovde ima shvatiti kao prerušavanje, u epici čest postupak kad postoji potreba da se uđe u neprijateljski prostor. To znači da bi Sereč bio turski grad u blizini Bunića, koji se nalazi između Udbine i Gospića. Ne treba ni pominjati da se danas mesto pod tim imenom ne može naći nigde u toj okolini.
Kada ih bunićke devojke na kraju prepoznaju kao Senjane, upotrebljava se ustaljena formula :
Bunićani zlo vam Serečani
jere nisu djeca Serečani
već su ovo Senjani junaci (41–43).

S obzirom da je u pitanju Erlangenski rukopis u kome je ortografija nedovoljno pouzdana i povremeno sasvim pogrešna, nije isključeno ni da se radi o mestu po imenu Sršić (45° 7’ N, 14° 32’ E) u Hrvatskoj, koje sa Bunićem i Senjem sklapa gotovo ravnostrani trougao.