SEOCA
Atribucija
- mala: A posla je na Seoca mala (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 33:5) - ravna: A ja odoh na Seoca ravna (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11:87) - Donja: Je li došâ na Seoca Donja (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25:55) - više Bara grada: Sa Seoca više Bara grada (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38:552)
Epski kontekst
1. Mesto u Piperima (42° 56’ N, 19° 12’ E – Crna Gora).
U okolini sela pronađene su „gomile” (ostaci paganskih nekropola), od kojih je jedna u sredini lokaliteta Gradac. Pretpostavlja se da je na mestu sa tim imenom nekada bio mali utvrđeni grad. Međutim, najveći broj gomila nalazi se u gori po imenu Kaluđerovice pored koje postoji i Kaluđerski do „sa starim i velikim zidinama od kuća, suhomeđnim i klačenim”*. U narodu se govori da su to „zidine i stajišta od staroga svijeta”.*
Pominje se kao mesto Draga Lopužine u kontekstu pogibije Smail-age Čengića 1840. (SANU IV, 33), kao mesto u kojem je kula Petra Vujačića (Vuk VIII, 11) i u kontekstu bitke na Krnjicama 1861. (Vuk IX, 25).
2. U SANU IV, 38 nisli se na Seoca « više Bara grada » (zapravo iznad Budve – 42° 17’ N, 18° 49’ E). To je mesto kapetana Miloša, a pominje se u kontekstu boja na Grahovcu 1858.
Literatura
1911 | Ердељановић, Јован: Постанак племена Пипера. Етнолошка расправа, Српски етнографски зборник, XVII, 241-477. [429*] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |