SELIŠTE

Atribucija

Geografski položaj

Selo u BiH, na zapadnoj ivici Nevesinjskog polja (Hercegovina).

Istorijat

Pored sela protiče potok Jezdoš. Selište je vrlo dugo bilo pusto selo. Po seoskom računu, zasnovano je sredinom XVIII v. O tome se priča sledeće predanje: u Rabini je živela porodica Zurovac. Najmlađi se zavoli s muslimanskom devojkom, i ona zatrudni. Turci ga osude na smrt ili da se poturči, i on se poturči. Ipak je s bratom živeo u istoj kući 12 godina. Tada predloži stariji brat da se dele, jer ga kao muslimana ne može u kući trpeti. Ovaj pristane da se sam iseli, pa pređe u Selište i tu načini kuću. Zvao se Ramo i od njega su postali Ramovići. Kad je zavladala kuga, raselili su se i Selište je dugo ostalo pusto. Sredinom XIX v. doselio se u njega neki Samatović koji je iz Nikšića pobegao pred krvnom osvetom, pa je dugo lutao po Morači i po Gacku dok se nije ovde smirio i Selište se opet naselilo.*

Epski kontekst

Muslimanska pesma u Selištu pominje Radivoja kneza u kontekstu ženidbe Dizdarević Meha. U hrišćanskim pesmama o Ograšiću serdaru, Selište se javlja kao stari turski megdan :
Na Selišta na Arapovišta
Kod Turbeta kod Matuzovića,
Kod Alije staroga gazije,
Tu su nama stara razbojišta (Vuk VI, 49:330-333).

Još i: pod imenom Selište, u BiH ima 17 mesta; u Crnoj Gori 1 (kod Podgorice); u Srbiji 5 (kod Trstenika, Kuršumlije, Prokuplja, Žagubice, Malog Iđoša) i Hrvatskoj 2 (Selište Drežničko u opštini Slunj i Selište Kostajničko u opštini Kostajnica); Selišta (u opštinama: Bileća i Sokolac – BiH; Kolašin i Pljevlja – Crna Gora).

Literatura

book1909Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5.  [354-356*]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [351, 352]  cobiss