SELIŠTE
Atribucija
- staro: Šnjome hajde na staro Selište (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 37:75) - davno razbojište: Na Selište, davno razbojište (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 37:76) - bez atribucije: Dok evo ti sa Selišta kneza (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 6:396), Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 37; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49
Geografski položaj
Selo u BiH, na zapadnoj ivici Nevesinjskog polja (Hercegovina).Istorijat
Pored sela protiče potok Jezdoš. Selište je vrlo dugo bilo pusto selo. Po seoskom računu, zasnovano je sredinom XVIII v. O tome se priča sledeće predanje: u Rabini je živela porodica Zurovac. Najmlađi se zavoli s muslimanskom devojkom, i ona zatrudni. Turci ga osude na smrt ili da se poturči, i on se poturči. Ipak je s bratom živeo u istoj kući 12 godina. Tada predloži stariji brat da se dele, jer ga kao muslimana ne može u kući trpeti. Ovaj pristane da se sam iseli, pa pređe u Selište i tu načini kuću. Zvao se Ramo i od njega su postali Ramovići. Kad je zavladala kuga, raselili su se i Selište je dugo ostalo pusto. Sredinom XIX v. doselio se u njega neki Samatović koji je iz Nikšića pobegao pred krvnom osvetom, pa je dugo lutao po Morači i po Gacku dok se nije ovde smirio i Selište se opet naselilo.*
Epski kontekst
Muslimanska pesma u Selištu pominje Radivoja kneza u kontekstu ženidbe Dizdarević Meha. U hrišćanskim pesmama o Ograšiću serdaru, Selište se javlja kao stari turski megdan :
Na Selišta na Arapovišta
Kod Turbeta kod Matuzovića,
Kod Alije staroga gazije,
Tu su nama stara razbojišta (Vuk VI, 49:330-333).
Literatura
 | 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [354-356*] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [351, 352] cobiss |