SAMODREŽA
Samodreža, prema projektu arhitekata Petra Popovića i Aleksandra Deroka podignuta 1932. na mestu stare crkve iz XIV v.
Etimologija
Nejasno. U južnoj Metohiji ima selo Samodraža, u stsrp. poveljama i tur. popisima Slamodraža (i sl., up. Пешикан 1986, 40), izvorno po svoj prilici *Slavodraža, prisvojni pridev od ličnog imena Slavodrag. (A.L.)
Atribucija
- bijela crkva: Kod bijele Samodreže crkve (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 34:3) - prekrasna crkva: Kod prekrasne Samodreže crkve (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 51:45)
Geografski položaj
42° 49’ N, 21° 2’ E
Selo u dolini Laba na Kosovu (Srbija).
Istorijat
Nalazi se oko 5 km istočno od Vučitrna. Po narodnom predanju, u njemu je bila „bijela Samodreža crkva” u kojoj je knez Lazar pričestio vojsku uoči Kosovske bitke 1389. Po istom predanju, u njoj je sahranjen Miloš Obilić posle pogibije na Kosovu. Na brdu Gradina bio je dvor Vuka Brankovića u kome je knez Lazar, na večeri sa svojim vojvodama, izrekao čuvenu kosovsku zakletvu.
Crkva u Samodreži bila je posvećena sv. Jovanu Preteči. Do prve četvrtine XIX v. bila je očuvana do svoda, sve dok je pred oslobođenje Srbije od Turaka jedan Albanac iz sela nije porušio i od kamena napravio sebi vodenicu, dok je, po naredbi prištinskog paše, olovo sa crkve skinuto kako bi se njime pokrila džamija u susednom selu.
Epski kontekst
U prvoj pesmi (Vuk II, 34) pominje se kao crkva u kojoj Marko Kraljević presuđuje „na kome je carstvo” posle smrti cara Stefana, a u drugoj (Vuk II, 51) knez Lazar u njoj pričešćuje vojsku pred polazak u bitku na Kosovu 1389.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |