SJENICA, Sjenice, Senica

sl1

Sjenica, panorama

sl1

Sjenica, centar mesta

Etimologija

Stsrp. na Sěnice, na Sěnicahь, u množini kao naziv župe; pridev *sěnьnъ od s(ij)eno poimeničen na -ica, ili isto što i sjenica ‘koliba od granja’, od sěnь ‘senka’ (Skok III 231b, 250b). (A.L.)

Atribucija

Sjenica

Sjenice Senica

Istorijat

1. Grad Sjenica na Pešterskoj visoravni u j/z Srbiji (43° 16’ N, 19° 59’ E), na levoj obali Uvca, 48 km istočno od Prijepolja. Nalazi se na poprečnom putu Novi Pazar–Sjenica–Nova Varoš. Prema narodnoj etimologiji, dobila je ime po obilju trave/sena, koja se u okolini Sjenice kosi i po tri puta godišnje.
Sjenica je staro naselje. Prvi put se pominje 1253. kao mesto na „dubrovačkom putu” gde su pristajali i plaćali carinu dubrovački trgovci. Sjenica je i u srednjem veku i pod Turcima bila utvrđena palanka i važna trgovačka i karavanska stanica. Turci su, na uzvišenom delu, podigli utvrđenje Grad koje je kasnije porušeno. U blizini utvrđenja bila je čaršija sa dućanima i kućama od brvana i dasaka. U XVI i XVII v. Sjenica se pominje kao stanica na trgovačkom putu Dubrovnik – Novi Pazar.
Zbog svog strateškog, vojnog i političkog značaja u XIX v. Sjenica se smatra važnom tačkom, pa su prema njoj bile usmeravane vojne operacije i u Prvom srpskom ustanku, kada je Karađorđe 1809. osvojio Sjenicu na juriš, proterao Turke i porušio utvrđenje. Nema podataka da li je posle toga bilo neke graditeljske aktivnosti u Sjenici, ali je poznato da je 1821. tvrđava obnovljena i opremljena sa šest topova. Posle toga Sjenica je kao naselje opadala i sredinom XIX v. svela se na tursko selo.
Pošto je Prvi ustanak ugušen, novi talas nemira u sjeničkom kraju bio je vezan za pokret otpora radikalnim reformama Sultana Mahmuta II (1809–1839). Ukidanje janičara i zavođenje regularne vojske (nizama) izazvalo je otpore širom carstva, što se odrazilo i na feudalce u Bosni i Albaniji. Počev od 1831, kada su Bošnjaci predvođeni kapetanom Huseinom Gradaščevićem (u narodu zvanim Zmaj od Bosne) krenuli u direktan okršaj sa sultanovom vojskom na Kosovu, u narednim godinama pobunjeničko plemstvo je stajalo na putu Porti da sprovede zacrtane reforme sve do 1850, kada je Omer-paša Latas slomio njihov otpor. Sjenica je tada bila u sastavu Bosanskog pašaluka i kroz nju je prolazio put koji je preko Nove Varoši i Priboja vezivao Bosanski pašaluk sa ostalim delovima Osmanskog carstva. Tim putem je prošla vojska bosanskih pobunjenika, a zatim i sultanova kažnjenička ekspedicija. Sjenički kraj je tada stradao zbog podrške koju je pružio ustanicima.

Epski kontekst

Pominje se kao mesto na putu Požega–Prizren (Vuk II, 31), kao mesto vojvode Stevana (Vuk III, 10), kao jedno od mesta iz kojih se skuplja turska vojska za pohod na Crnu Goru u kontekstu bitke na Visočici 1796. (Vuk IV, 10) i na Krusima iste godine (Vuk IV, 11), u kontekstu boja na Čačku 1815. (Vuk IV, 46) i na Kukutnici (Vuk IV, 62). Pominje se takođe u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63), Moravičke bune 1826. (SANU IV, 46, 47) i udara Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73).
2. U Vuk IX, 10 pominje se mesto Sjenice (42° 27' N, 19° 19' E) blizu Morače u kontekstu pohare Kuča 1855. (vide ).

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [356]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:266]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss