IZAČIĆ, Izorčić, Išarčić
Istorijski nazivi
Berešić, Dol, Izačićgrad
Etimologija
Prezime na -ić (tip Kovačić) od ličnog imena Izak = Isak. (A.L.)
Atribucija
Izačić
- grad: Te je šalje k Izačiću gradu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 40:3) - bez atribucije: Iznad Bišća pokraj Izačića ( KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 60:296); MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 17; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 74
- grad: Pake idu Izorčiću gradu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 37:11) - bijeli grad: Od bijela Izorčića grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 37:85)
- bijeli grad: Od bijela grada Išarčića (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49:97)
Geografski položaj
44° 52’ N, 15° 46’ E
Mesto u BiH.
Istorijat
Ostaci Izačića vide se na jednom uzvišenju uz put Bihać – Petrovo Ličko Selo. Grad je bio mali i nalazio se na levoj obali Une. Pripadao je plemićima Izačićima koji se prvi put pominju 1501. i po kojima je grad i dobio ime (1527. Pavao Izačić je prisustvovao krunisanju Ferdinanda Habzburškog za hrvatskog kralja). Pre toga grad se zvao Berešić, zatim Dol, a tek od XV v. Izačićgrad. Stjepan Izačić je 1540. ustupio grad kraljevoj upravi jer više nije mogao da ga brani. Turci su ga zauzeli 1592, a pre toga dvaput su ga uzalud opsedali. Posle 1626. bio je popravljen i u njemu je smeštena posada, a 1685. zapalio ga je austrijski general Herberštajn.
Početkom XIX v. grad i okolina su mnogo stradali. Francuski maršal Marmon zapalio ga je i opljačkao 1810, a austrijski general Valdštajn 1836. Verovatno je posle Valdštajnovog pohoda napušten jer se u popisu iz 1838. uopšte ne spominje.
Uz Kladušane i Tržačane, stanovnici Izačića bili su u hrišćanskoj okolini na glasu kao veliki zulumćari.
Epski kontekst
U pesmama se kao njegovi držaoci iz turskih vremena pominju izvesni Ibro Rezović (Vuk VIII, 40), beg Ibrajim (Vuk VIII, 37) koji kreće vojsku na Drežnik, i najzad – potpuno neodređeno – neki Dizdarčić, u smislu “dizdarev sin” (Vuk VI, 49).
Literatura
 | 1943 | Lopašić, Radoslav: Bihać i bihaćka krajina, 2. izd. Zagreb. |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |