ISLAM (Grčki i Latinski), Islami

Etimologija

Turcizam islam kao oznaka mesta na nekadašnjoj mletačko turskoj granici (Skok I 730b). (A.L.)

Atribucija

Islam

Islami

Geografski položaj

Dva sela u Zadarsko-kninskoj županiji (Hrvatska).

Istorijat

1. U Islamu Grčkom (opština Smilčić, zapadno od Novigrada – 44° 10’ N, 15° 27’ E) živi uglavnom pravoslavno stanovništvo koje ima pravoslavnu crkvu sv. Đorđa podignutu 1675. Kako je bila zadužbina Stojana Jankovića, crkva se još zove i „Jankovićeva crkva”. Služila je kao grobni hram porodicama Janković i Desnica. Obnovljena je 1712.
2. U Islamu Latinskom (opština Posedarje – 44° 11’ N, 15° 26’ E) žive uglavnom katolici koji imaju crkvu sv. Nikole. U vreme turske vlasti tu je bila tvrđava Sedd-i Islam (bedem islama), samostalna kapetanija u okviru Krčkog sandžaka. Tokom XVI i početkom XVII v. pripadao je porodici Beširagić. Tokom XVII v. nalazi se pod mletačkom upravom i ima status serdarije.

Epski kontekst

Bez naznake o kome je Islamu reč, mesto se pominje samo u muslimanskim pesmama, i to onima koje imaju neke dodirne tačke sa Stojanom Jankovićem. Samo u EH 1 sa Islama se pominje Gavran kapetan, inače povezan sa drugim i drukčijim sižeima (vide ). U EH 8, pak, kao grad Stojana Jankovića u početku se pominje Primorje:

Piće piju primorski serdari
U Primorju gradu bijelome,
U avliji Janković Stojana,
Jer Janković krsno ime služi (1–4)

a kasnije Islam (stih 156 i dalje do kraja). Štaviše, u EH 10 – gde se Primorje takođe javlja kao grad – Stojan Janković se više uopšte ne pominje, a u Islamu sedi hrišćanski junak Pavle Mirković.
U komentaru uz muslimanske pesme (MH III–IV) kaže se da je Islam bilo ime mesta (ili brda) u kome je bila kula Stojana Jankovića.

Stojan Janković
U Islamu Grčkom je Stojan Janković imao veliko imanje i kulu, što je sve dobio 1670. na dar od Mletaka, posle okončanja Kandijskog rata (vide [[IRAKLION]]) u kojem se veoma istakao. Kada je izbio Morejski rat (1684), Stojan Janković se i u njemu isticao na strani Mletaka: prodirao je sa svojim četama sve do Like i nanosio velike gubitke Turcima; uz njegovu predanu pomoć 1686. otet je Sinj od Turaka. Poginuo je 1687. u napadu na Duvno.

Literatura

book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [608]
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [179]  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [162 (nap. 74); 272 (nap. 36)]  cobiss
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [I]