IRAKLION, Kandija

Istorijski nazivi

Candia, Heraklion

Etimologija

Od it. Candia < arap. handaq ‘šanac’ (Kiss 362b). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

35° 20’ N, 25° 08’ E   
Grad i najveća luka na Kritu, velikom ostrvu na jugu Grčke.

Istorijat

Italijani su po ovom starijem imenu za današnji Iraklion ceo Krit zvali Kandijom. Prvi pomeni od XVI v. Čuveni Kandijski rat između Turaka i Mletaka (koji je trajao 24 godine), započeo je pod vlašću sultana Ibrahima (1640–1648).
Mlečani su Kandiju učinili glavnim uporištem svoje vlasti na Egeju. Turci su se iskrcali na Krit 1645, osvojili grad Haniju i krajem aprila blokirali Kandiju koju su sve do 1667. bezuspešno napadali, a tada su počeli opsadu. Na moru su Mlečani (na čijoj su strani učestvovali i slabiji odredi Francuske, Savoje, Papske države i malteškog viteškog reda) imali prevlast, pa se do kraja opsade nije prekidao saobraćaj tvrđave sa Evropom. Branioci su prvi ispad izvršili 30. maja 1667, a do kraja opsade bilo ih je 96. Predaja tvrđave (koja je dignuta u vazduh pošto su iz nje evakuisani i stanovništvo i svi branioci) potpisana je 6. novembra 1669.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu početka neprijateljstava (epska verzija nije sasvim bez osnova u istoriji – MH III, 2) i kao deo nagrade koju sultan nudi misirskom veziru Mehmedu Aliji ako mu pomogne u ratu protiv Rusije:

hoću tebe, pobre, poklonti
sav bogati Cipar i Kandiju,
još ti šćercu dati za ljubovcu,
drugog tebe učinit sultana
nad Misirom, Ciprom i Kandijom,
ako mene sad ne izda, pobro (SM 55:461–466).

U SM 115 pominju se u Stambolu „od Kandije vrata” kroz koja će carska vojska izneti ”devet mazgah blaga, / za mazgama trista pratiocah”.

Trgovina robljem
O Kandijskom ratu u istoriji pisano je mnogo, ali je retko – ako ikad – obraćana pažnja na jedan od njegovih sporednih efekata na tlu koji pokriva naša epika: na trgovinu robljem. Citat koji sledi umnogome podseća na poznati epski siže „Od Horvata Mato” (Vuk III, 48): „Za vreme dugotrajnoga Kandijskoga rata između Mletaka i Turske (1645–1669) vođena je intensivna trgovina s robljem koja je bila vrlo unosna. Kada su Turci, 1654, ispod Klisa odbili mletačku vojsku i oslobodili Knin opsade, palo im je u ruke mnogo hrišćansko roblje. Među njima bio je i Petar Kopešić iz Šibenika, mletački vojnik. Njega je zarobio neki Ile čelebija koji ga je prodao Kopčićima, begovima iz Duvna. Petru Kopešiću pošlo je za rukom da ga Kovčići puste privremeno na slobodu, pošto im je u zamenu dao svoga mlađega brata Josifa. Ovaj je imao u ropstvu ostati sve dotle dok brat Petar ne donese ugovorenu otkupninu u iznosu od 20 dukata. Pošto Petar nije mogao prikupiti tako veliku otkupninu, dobio je od mletačkih vlasti turskog sužnja, Husejina Hremovića, veslača na mletačkoj galiji ‘Loredano’, koga je imao da zameni s bratom Josifom. Ali kako je turski sužanj Husejin ubrzo umro, živeo je Josif i dalje kao rob kod begova Kovčića. Stanje mladoga Josifa bilo je očajno kada je doznao da ga begovi misle prodati, ako brat Petar ne donese otkupninu do Đurđeva-dne. ‘Moj brate, pisao je Josif bratu Petru, da od boga nađeš… što tako učiniste, tere mene zaboraviste i mene u turske ruke dadoste, tere me ne tiste odkupiti. Do sada me daržaše dobro i dobro mi bieše, jer gospoda mnidijahu da ćete vi učiniti kakono ljudi čine, a vi učiniste kakono ljudi ne čine, da od Boga nađete! Sada me okovaše i vargoše na me teška gvozdija, koi ne mogu podnit i oće me priprodati u tursku zemlu da me veće nikada ne vite… Šaljite odkup da od Boga nađete!’ Najzad, 17 jula 1655 izbavljen je bedni Josif ropstva zamenom s novim turskim sužnjem [Vjesnik zem. arkiva XV (Zagreb 1913) 215–217, 219].”

Literatura

book1950Радонић, Јован: Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд.  [200-201]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book2000Greene, Molly: A Shared World. Christians and Muslims in the Early Modern Mediterranean, Princeton UP, Princeton New Jersey.