IVANJICA
Atribucija
- bez atribucije: Dok siđemo do na Ivanjicu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 46:12)
Geografski položaj
43° 34’ N, 20° 13’ E
Grad u Srbiji. Nalazi se u Starom Vlahu, u podnožju planina Golije i Javora, u dolini reke (Golijske) Moravice, 49 km južno od Čačka.
Istorijat
Mlađe naselje drumskog tipa, nastalo 1830, a već 1847. uništeno u požaru. U obnovljenoj Ivanjici sagrađena je crkva sv. Konstantina i Jelene.
Epski kontekst
Pesma peva o Moravičkoj buni iz 1826. koja je izbila posle Drugog srpskog ustanka, kada je postalo jasno da moravička oblast oko Ivanjice nije obuhvaćena mirovnim ugovorom između kneza Miloša i Marašli Ali-paše, već je ostala pod Turcima.
Moravička buna
U jesen 1816. Redžep-beg Čavić, sin Mustafe bega Čavića, uspe pregovorima da privoli Moravičane da se pokore. On se obavezao da turska vojska neće činiti nikakvu odmazdu nad Srbima koji su bili u ustaničkim odredima od 1804. do 1816. Za starešinu celog moravičkog kraja postavio je Osmana Kučevića, koji se nastanio u Čavića konacima u Ivanjici. Redžep Čavić i Osman Kučević primorali su, međutim, narod da im pored redovnog danka plati i danak za vreme od 1804. pa sve do 1816. Danak je bio vrlo veliki, narod je mnogo osiromašio plaćajući ga, i počeo se naglo seliti u Pomoravlje i Šumadiju.
Godine 1826. planula je pobuna u celom moravičkom kraju. Subaša i njegova vojnička posada prebegli su preko Javora i narod je mislio da je definitivno oslobođen. Vođa pobune je bio pop Dimitrović („novi Obilić”) iz Sivčine. On se obratio knezu Milošu za pomoć i knez ga je imenovao kapetanom moravičkim, ali mu pomoć nikakvu nije poslao. Ponovo je došla brojna turska vojska i Moravica je iznova pokorena..
U jesen 1816. Redžep-beg Čavić, sin Mustafe bega Čavića, uspe pregovorima da privoli Moravičane da se pokore. On se obavezao da turska vojska neće činiti nikakvu odmazdu nad Srbima koji su bili u ustaničkim odredima od 1804. do 1816. Za starešinu celog moravičkog kraja postavio je Osmana Kučevića, koji se nastanio u Čavića konacima u Ivanjici. Redžep Čavić i Osman Kučević primorali su, međutim, narod da im pored redovnog danka plati i danak za vreme od 1804. pa sve do 1816. Danak je bio vrlo veliki, narod je mnogo osiromašio plaćajući ga, i počeo se naglo seliti u Pomoravlje i Šumadiju.
Godine 1826. planula je pobuna u celom moravičkom kraju. Subaša i njegova vojnička posada prebegli su preko Javora i narod je mislio da je definitivno oslobođen. Vođa pobune je bio pop Dimitrović („novi Obilić”) iz Sivčine. On se obratio knezu Milošu za pomoć i knez ga je imenovao kapetanom moravičkim, ali mu pomoć nikakvu nije poslao. Ponovo je došla brojna turska vojska i Moravica je iznova pokorena..
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:389] |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [89] cobiss |