INDIJA, Indije, Inđija

Etimologija

Gr. Indía po imenu reke Índos < stpers. Hindu- < stind. Sindhu- , u apelativnom značenju ‘reka’. (A.L.)

Atribucija

Indija

Indije Inđija

Geografski položaj

Država i istoimeni potkontinent.

Epski kontekst

Smatra se da je Indija/Inđija u našu epiku došla iz Aleksandride, koja je u slovenskoj redakciji ušla u opticaj na Balkanu relativno rano. Dalja transmisija motiva u usmenu epiku morala je ići preko pismenih pojedinaca, a kontekst („Sveci blago dijele” i sl.) ukazuje da su to najpre bili sveštenici. U muslimanskoj verziji, pak, koja nema hrišćanske konotacije, Indija se javlja kao sinonim za daleko i strano mesto, i to „vlaško” (ovde u značenju hrišćansko):

Otišao pokraj sinjeg mora,
Moj trgovče, pod vlašku Indiju,
Gdjeno Turčin nije dolazio,
Ondje će se njome oženiti” (KH I, 35:187–191).

Analiza pesama ne može pokazati da li je do zamućivanja slike o Indiji ne kao zemlji već kao mestu/gradu – i u hrišćanskoj i u muslimanskoj epici - došlo još na nivou pismenog prenosioca, ili kasnije, tokom usmenog premodelovanja sižea. U svakom slučaju, ona u pesmama deli sudbinu Malte, Kipra, Engleske, Egipta i drugih dalekih destinacija o kojima su znanja i predstave ostale nejasne i pobrkane. Razlog što su ipak unete u ovaj popis je atribucija koja ide uz njih (‘grad’, ‘mesto’).
Aleksandar Loma smatra da se kao Indija mogla javiti i Vindija, zemlja Vinda/Venda, kako su nekrštene Srbe zvali njihovi germanski susedi (zapravo isto što i Paganija). Time bi se dobilo uverljivo objašnjenje za pesme sa mitološkim i eshatološkim motivima, ali bi se hrišćanska epska tradicija morala odvojiti od muslimanske, jer ova potonja Indiju tretira samo kao geografsku lokaciju.
U lirskim pesmama mitska podloga zemlje Indije sačuvana je - u skladu sa usmenom poetikom – kao slika izobilja:
Povešću vas u zemlju Indiju,
Đe štir konju raste do koljena,
Đetelina trava do ramena:
Otkle nikad ne zalazi sunce (Vuk I, 665:15-18).

Literatura

book1954Матић, Светозар: Проклета Инђија, Зборник Матице српске за књижевност и језик 2, 192-193.
book1966Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad.  [78]  cobiss
book1969Речник српскохрватскога књижевног језика, Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6, „Матица српска", Нови Сад — Загреб 1969.
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:412]
book2002Лома, Александар: Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања 78, Центар за научна истраживања Крагујевац.  cobiss