MOSKVA, Moska, Moskovija, Moskovska

sl1

Moskva

sl1

Moskva, crkva sv. Vasilija Blaženog

Etimologija

Od XIV v. Moskvá, ranije Moskovь, prvobitno ū-osnova *Mosky, gen. Moskъve, prvobitno ime reke na kojoj grad leži, neizvesnog porekla; po jednima, slovensko, u vezi sa slovačkom rečju moskva ‘vlažno žito u zrnu’, po drugima, baltsko, po trećima, ugrofinsko (porede se, između ostalog, finsko ime mesta Masku, ili merjanska reč u značenju ‘konoplja’, s obzirom na ime reke Moskve u gornjem toku Konoplevka). Up. Fasmer III 660–661; ЭССЯ 20, 19–20. (A.L.)

Atribucija

Moskva

Moska Moskovija Moskovska

Geografski položaj

55° 45’ N, 37° 36’ E   
Glavni grad Rusije.

Istorijat

Smešten je u centru evropskog dela Rusije, na reci Moskvi, u velikoj Ruskoj niziji.
Kremlj (tvrđava) sa okolinom verovatno je podignut oko XI v., ali se osnivanje Moskve po tradiciji pripisuje Juriju Dolgorukovu, princu od Suzdalja, za koga se zna da je ovde priredio gozbu 1147. U XIII v. (1237–1238) Moskvu su, zajedno sa ostalim Vladimir-Suzdaljskim zemljama, opljačkali Tatari Batu-kana, Džingis-kanovog unuka. Oni su na tom mestu osnovali državu poznatu pod imenom Zlatna horda, sa prestonicom u Saraju na južnoj obali Volge.
Moskva, koja je bila blizu rečnih trgovačkih puteva, postala je posebna kneževina sa sopstvenim privilegijama i dobila ulogu glavnog severnog centra za ubiranje poreza u korist Zlatne horde. Tek u XV v., pod Ivanom III Velikim, Moskva je prestala da plaća danak Hordi. Ivan Veliki je doveo italijanske arhitekte koji su sagradili crkve u Kremlju i planski stvarao sliku o sebi kao vladaru „nad celom Rusijom”. Pred kraj njegove vladavine, Moskva je kontrolisala područje od Novgoroda na zapadu do Tule na jugu, Urala na istoku i Beringovog moreuza na severu.
Ivan IV Grozni proširio je moskovsku teritoriju osvajanjem Sibira i uspostavljanjem kontrole nad Volgom. Do 1571. grad je imao više od 200.000 stanovnika i bio jedan od najvećih na svetu. U njemu je 1580. proglašena patrijaršija, koja se smatrala naslednicom Rima i Carigrada (otuda njena nezvanična titula “Trećeg Rima”).
Car Boris Godunov morao je da se izbori sa pretnjom glađu i osvajačima iz Poljske. Prvih sedam godina posle njegove smrti nazvano je „doba smutnje”, obeleženo građanskim ratom i poljskom invazijom, a potom i okupacijom. Kada su Poljaci konačno bili oterani, car je postao šesnaestogodišnji Mihail Romanov, čime je zasnovana dinastija Romanova koja je na vlasti bila 300 godina. U to doba konsolidacije, teritorija Moskve širila se na jug.
Petar Veliki je u XVII v. sagradio novu prestonicu, Sankt Peterburg na Baltiku, kako bi otvorio Rusiju prema Zapadu i obezbedio vojnu prevlast nad Švedskom. Moskva je ipak ostala dovoljno značajna da postane Napoleonov glavni cilj kada su njegove trupe 1812. krenule na Rusiju. Posle krvave bitke kod Borodina, 130 km zapadno od grada, Rusi su napustili Moskvu i pustili Napoleona da uđe i smesti se u Kremlju. Iste noći izbio je veliki požar koji je progutao veći deo grada, uključujući stovarišta hrane. Budući da je nailazila zima, Francuzi su morali da napuste Moskvu samo mesec dana pošto su ušli u nju. Posle napoleonskih ratova, Moskva je grozničavo obnavljana, a njeno stanovništvo je od 350.000 u 1840. skočilo na 1,4 miliona u 1914.

Epski kontekst

U ruskim biljinama i baladama Moskva se javlja kao каменная (камянная, каминная), матушка каменна(я), мать каменна, белокаменная, матушка, город, город славный, город каменный, город стольный, славная, каменна славна, красная, кременная.
U srpskim epskim pesmama se Moskva (Moska, Moskovija) često javlja kao metonimija za Rusiju (kako je bivalo i tokom srednjeg veka – upor. Daničić 2:90), pa otuda i: „moskovska carica”, „od Moskve kraljica” i sl. Pominje se u kontekstu drugog turskog pohoda na Beč 1683. (MH IX, 3), bitke za Krim (SM 58) i za Očakov, verovatno u drugom rusko turskom ratu 1787–1792. (Vuk VII, 56), rusko-turskog sukoba 1828. (SM 55), pada Mletačke republike (SM 64) i sl.
U Vuk VII, 55, gde se siže gradi oko motiva dva izgubljena pa ponovo pronađena brata – jednog među Turcima i drugog među Rusima, razlog za izbijanje rusko-turskog sukoba epski je stilizovan kao razmena uvreda. Pobednik dobija priliku da uvrede i realizuje:

Gospa uze ralo i volove,
Pa ujarmi bosanskog vezira,
Sa njim ore brda i doline,
Gospa sije bijelu pšenicu.
Još da vidiš moskovske kraljice,
Posle ga je dobro osedlala,
Osedlala pa ga zauzdala,
I zaista uzjala vezira,
Nek se čudi malo i veliko,
Jer se Turčin tako zaklinjao,
Da kraljicu oće osedlati (269–279).

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.vv. Моска, Москва, Москов, Московија]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book2002Тарланов, З. К.: Герои и эпическая география былин и «Калевалы», Министарство образования Российской Федерации, Петрозаводский государственный университет, Петрозаводск.