MILEŠEVO
Manastir Mileševa, današnji izgled
Beli anđeo (1234), čuvena freska iz Mileševa
Etimologija
Prisvojni pridev od ličnog imena Mileš, up. polj. Mileszewo, češ. Milešice. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Kad dođoše nasred Mileševa (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 27:8)
Geografski položaj
45° 44' N,19° 49' E
Mesto u Srbiji.
Istorijat
U pesmi – mesto u kojem je „crkva Mileševka”.
Manastir sa crkvom Vaznesenja gospodnjeg, nalazi se na reci Mileševki, oko 10 km j/i od Prijepolja.
Zadužbina kralja Stefana Vladislava (1234–1243), podignuta 1218–1219. i živopisana do 1228. U Mileševu je njen ktitor 1237. preneo iz Trnova telo sv. Save, a u manastiru je sahranjen i on sam. U srednjem veku je bila na drugom mestu po rangu, odmah posle Studenice. U Mileševi se bosanski ban Tvrtko krunisao za kralja Srbije i Bosne (1377). U njoj je takođe Stefan Vukčić Kosača uzeo titulu hercega od sv. Save (1446). U XV v. ovde je bila stolica dabarskih arhijereja.
Mileševa je u XVI v. imala dve štamparije nabavljene u Veneciji.
Više puta je stradala, a pred kraj XVI v. i opustela. Turci su 1594. uzeli iz nje telo sv. Save i preneli ga u Beograd, gde je spaljeno na Vračaru.
Kod Vuka u Rječniku: „namastir u Hercegovini (čini mi se da je sad pust), cf. Milješevka, Mileševa: Kolika je Miloševa, da je puna poskurica!”
Epski kontekst
Pesma SANU II, 27 pominje Mileševu u kontekstu sličnom Vukovoj pesmi II, 37 »Miloš u Latinima«, ali bitno deformisanu: Mileševa se poredi sa Sofijom i Ravanicom (kod Vuka – solunska crkva Sv. Dimitrija sa srpskim manastirima); do nje su dvori »dužda Mlečanina« (kod Vuka – banovi dvori) koje buzdovan pogodi kad »preturi« preko crkve; kad se nađe u tamnici, Miloš Obilić ne piše srpskom knezu Lazaru (kao kod Vuka i kako bi zaista morao) već »caru latinskome« itd. Deo oko prebacivanja buzdovana preko crkve i razbijanja čardaka je u obe pesme isti, sa upotrebom istih formula.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Милошева] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |