MILANO
Milano, pozoriste La Scala
Milano, katedrala
Istorijski nazivi
Mediolanum, Milan
Etimologija
Mediolanum kelt. ‘sredina polja, mesto usred polja’. (A.L.)
Atribucija
- grad: Dokle dođem u Milana grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 43:25); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 64 - bijeli: Kad osvojim bijela Milana (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 43:27); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 64 - bez atribucije: U Milanu dočeka ga vojska (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 43:126); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 64
Geografski položaj
45° 28’ N, 9° 11’ E
Grad u severnoj Italiji (Lombardija). Udaljen je oko 30 km na sever od gornjeg toka reke Po.
Istorijat
Milano je oko 400. pre n.e. bio keltski grad koji oko 222. pre n.e. Rimljani osvajaju prvi put, a konačno ga zauzimaju 196. pre n.e. Mediolanum se, posle podele carstva, razvio u prvi grad zapadnog dela Rimske imperije po veličini, bogatstvu i broju stanovnika, a u periodu 293–404. bio je i prestonica carstva. Pljačkaju ga Markomani za vreme cara Aurelijana, a kasnije Ostrogoti i Huni. Oko 489. dolazi u posed ostrogotskog kralja Teodoriha, a u vizantijsko–gotskom ratu osvajaju ga Vizantinci. Zatim je 539. ponovo pod vlašću Ostrogota.
O Milanu u ranom srednjem veku nema mnogo podataka. U doba Langobarda bio je, izgleda, centar vojvodstva, a u vreme Franaka grofovija. Od IX v. politička vlast u Milanu bila je pretežno u rukama nadbiskupa.
Milano se nalazio na čelu severnoitalijanskih gradova u njihovoj borbi za autonomiju, a protiv Nemačkog carstva. Nemački car Fridrih I Barbarosa prinudio je 1158. Milano na pokornost, ali se on već sledeće godine ponovo pobunio. Milano i saveznici porazili su Barbarosu kod Karkana 1160, ali su posle devetomesečne opsade 1162. predali grad koji je Barbarosa opljačkao i spalio, a građane raselio. Ubrzo je Milano ponovo podignut. U sastavu Lombardijske lige naneo je poraz nemačkim snagama u bici kod Lenjana (Legnano) 1176. U prvoj polovini XIII v. Milano je zavladao polovinom lombardijske nizije i izbio na Sredozemno more. Tada je imao oko 150.000 – 200.000 stanovnika.
U italijanskim ratovima u XVII v. Milano je pao pod vlast Španije. Eugen Savojski osvojio ga je 1707. Posle toga pripao je Austriji 1714. Sa oduševljenjem je dočekao republikansku vojsku pod Bonapartom, ali je posle njegovog pada 1814. opet dospeo pod Austriju.
Epski kontekst
Obe pesme (u kontekstu Napoleonovog rata sa Austrijom – Vuk VIII, 43 i propasti Mletačke republike – SM 64) pevaju o tome kako Filip Vukasović, „đenerale od zemlje slavinske”, brani Milano „tri bijela dana”, a kad ga Latini izdaju, napusti sa vojskom grad u koji Napoleon Bonaparta uđe bez borbe. Filip Vukasović je istorijska ličnost, austrijski general koji je početkom XIX v. držao Mali Modruš potok, oblast blizu Karlovca (Hrvatska).
Literatura
 | 1966 | Milano nei secoli, Comune di Milano, Pubblicazione a cura dell'Ufficio Stampa del Comune di Milano 1966. |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |