MIROVAC
Atribucija
- bez atribucije: Ja sam glavom Hamza od Mirovca (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32:319)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
U pesmi se javlja u obliku „Hamza od Mirovca”. Pošto je siže nepogodan za ubiciranje (traži se zatočnik koji će umesto cara izaći na dvoboj), može biti bilo koje mesto sličnog imena, ali je prilično verovatan izbor Mirovca u Srbiji, kod Podujeva na Kosovu.
Hamza od Mirovca nije ni veliki ni naročit epski junak, ali je u pesmi prvi imenovani sultanov zatočnik koga Filip Madžarin pogubi u dvoboju (svi do njega pomenuti su samo kao «carske mejdandžije»). Pa ipak se na njega primenjuje formula neredovnog rođenja koja obično ide samo uz velike ili fantastične likove kakav je – recimo – Musa Kesedžija sa tri srca i gujom u grudima :
Čuješ mene Hamza od Mirovca,
Tebe nije rodila Turkinja,
Već sam čuo i ljudi mi kažu,
Da je tebe rodila Vlahinja
U planini ovce čuvajući,
U ovčije runo zamotala,
Zadojila sisom od ovaca.”
A veli mu Hamza lakrdiju:
„O vezire, carski murtatine,
Ako me je rodila Vlahinja,
Beli me je rodila Turčina,
Za cara ću na mejdan izaći” (KH I, 32:321-332).
Tebe nije rodila Turkinja,
Već sam čuo i ljudi mi kažu,
Da je tebe rodila Vlahinja
U planini ovce čuvajući,
U ovčije runo zamotala,
Zadojila sisom od ovaca.”
A veli mu Hamza lakrdiju:
„O vezire, carski murtatine,
Ako me je rodila Vlahinja,
Beli me je rodila Turčina,
Za cara ću na mejdan izaći” (KH I, 32:321-332).
Neprimerena upotreba ove formule donekle je mogla biti motivisana muslimanskim poreklom pesme koja potomstvo majke hrišćanke i oca muslimana bez daljeg smatra slabim i nepouzdanim (upor. neverno i pogano pletivo – kako Turci karakterišu Hrnjice čija je majka bila hrišćanka npr. u MH IV, 36). I hrišćani u muslimanskim pesmama nazivaju zarobljene muslimanske junake poganim pletivom bez obzira na njihovo rođenje (upor. obraćanje Ahmetu Velagiću u MH IV, 46).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [264] cobiss |