MEDUN
Srednjovekovni Medun
Grad Medun, gravura pruskog kapetana Hatora iz 1876.
Istorijski nazivi
Medeon
Etimologija
1444. Medunum, 1460. Modon, od predslov. Medeon, verovatno ilirskog porekla, od korena *med- ‘čuvati’ kao i ime boga Medaura, zaštitnika antičkog Risinija (Risna). (A.L.)
Atribucija
- grad: Pope Petre od Meduna grada (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10:264); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 11; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 27, 65 - grad bijeli: Od Meduna grada bijeloga (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 6:2) - od starine grad: Na Medunu od starine gradu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10:4) - tvrdi: I na Medun tvrdi udarite (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10:594); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32 - na Vasojeviće: Do Meduna na Vasojeviće (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 31:119) - bez atribucije: Knjigu piše aga od Meduna (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 19:1); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10, 31; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 65
Geografski položaj
42° 28’ N, 19° 21’ E
Mesto u Crnoj Gori.
Istorijat
Srednjovekovni utvrđeni grad u plemenu Vasojevići (kod Latkovića: u plemenu Kuči), 10 km istočno od Podgorice.
Na njegovom mestu nalazio se u IV ili III v. pre n.e. ilirski grad Medeon ili Meteon koji su gradili grčki kolonisti naseljeni u tim krajevima. Srednjovekovni Meteon (Medonum ili Modon) čije ruševine i danas postoje, sastojao se iz dva dela – gornjeg i donjeg. Način gradnje donjeg grada (veliki kameni blokovi) ukazuje na tragove ilirskog suvog, kiklopskog zidanja, dok gornji grad potiče iz vremena vladavine srpskog despota Đurđa Brankovića (1427–1456) i nosi tragove srednjovekovnog zidanja sa malterom. Prema mletačkim izvorima, grad je u XV v. ležao „in partibus Albaniae”, što znači u Donjoj Zeti kojom su tada upravljali Mlečani. Medun je jedno vreme bio u vlasti bosanskog vojvode Stefana Vukčića Kosače koji ga je u jesen 1444. vratio despotu. Grad je 1452. branio od mletačkih snaga despotov vojvoda Miloš Biomužević, koji ga je 1467. predao Turcima. Sva nastojanja Stefana Crnojevića (1496–1499) da povrati Medun bila su bezuspešna.
Oko Meduna su vođene značajne borbe u crnogorsko-turskim ratovima: u martu i aprilu 1862, u julu i avgustu 1876. Turska posada predala se Crnogorcima u oktobru 1877.
U Medunu je rođen crnogorski pisac i humanista Marko Miljanov.
U blizini grada nalazi se staro groblje uokvireno pravilnim vencem kamenih blokova. Prema nalazima u jednom od grobova, pretpostavlja se da je groblje iz II v. pre n.e.
Epski kontekst
Pominje se kao grad Đurđevića Muja (Vuk VIII, 6) ili, prosto, age od Meduna (Vuk IV, 19) i, još, Tureta od Meduna (SM 65). Javlja se i u istorijskom kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), crnogorskog vojevanja na Kuče 1855. i 1856. (Vuk IX, 10, 11 bitke kod Spuža 1862. (Vuk IX, 32). O samom gradu Medunu, o epskoj interpretaciji njegovog nastanka i nestanka, peva pesma SM 27.
Sa atribcijom „srpski grad“ javlja se u nekim lirskim pesmama (SANU I, 581, 582).
Literatura
 | 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [181] cobiss |
| 1952 | Здравковић, Иван: Град Медун крај Титограда, Стварање. Часопис за књижевност и културу VII/3, Цетиње, 154-156. [154-156] |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [517] |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [79] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |