MARTINIĆI, Martinić, Martinovo
Martinići, panorama
Martinićska gradina, arheološki lokalitet
Etimologija
Prezime (patronimik) starijeg tipa (na -ići, a ne -ovići) od ličnog imena Martin, po svecu koga su i Srbi slavili (“sveti Mrata”). (A.L.)
Atribucija
Martinići
- selo: Ode vojska selu Martiniće (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32:1013); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 12, 18, 20; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 61, 163 - malehno selo: U malehno selo Martiniće (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 168:199); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 20 - malo selo: Od maloga sela Martinićah (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 20:11) - lijepo selo: U lijepo selo Martiniće (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 135:82)
- gizdavo selo: Na gizdavo selo Martiniće (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:312); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 9, 10, 11; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 51, 163, 170 - krajičko selo: Iz krajičkog sela Martinića (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 61:3)
- najbliže selo: U najbliže selo Martiniće (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 17:37)
- najdonje selo: Na najdonje selo Martiniće (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 18:17) - krvavo selo: Na krvavo selo Martiniće (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1:656), Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73 - bez atribucije: On pobježe ispod Martinićah (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 90:30); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 18, 20; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 58, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 5; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 61, 90
- selo: Otlen pođe selu Martiniću (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 61:11)
- lijepo selo: Pod lijepo selo Martinovo (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71:1365)
Geografski položaj
42° 34’ N, 19° 13’ E
Selo (i pleme) u Crnoj Gori. Nalazi se severno od Spuža, na levoj strani Zete, 10 km istočno od Danilovgrada.
Istorijat
Ime Martinići pominje se u dva latinska dubrovačka spomenika u XIV v. (1322, 1323), ali je moguće da se radi o nekom plemenu iz Hercegovine.
Kod Martinića su se 1796, 1832. i 1877. odigrali bojevi između Turaka i Crnogoraca.
Epski kontekst
Skadarski vezir Mahmut Bušatlija krenuo je 1796. u pohod protiv Crne Gore i Brda (koji su bili na putu skorog ujedinjenja). Do borbe je došlo kod Martinića 11. juna 1796. Crnogorci su pobedili, pa su posle te bitke i Bjelopavlići i Piperi ušli u sastav Crne Gore. O ovoj bici pevaju pesme Vuk IV, 10, 11; SANU IV, 20; SM 168. Ostale pesme spominju Martiniće u kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853, nemira na granici sa Hercegovinom u 1857, i tursko–crnogorskih sukoba tokom 1862.
Druga bitka kod Martinića bila je 5, 16. i 19. juna 1877. u okviru tursko–crnogorskog rata. Petog juna su Crnogorci pod komandom Ilije Plamenca zaustavili Turke kod Martinića i sprečili njihov prodor ka Danilovgradu; 16. i 19. Turci su pokušali isto, ali su ih Crnogorci oba puta potisli u Spuž dok Turci najzad nisu odustali i povukli se. Tom prilikom zaplenjene su velike količine turskog oružja.
Martinićka gradina
Srednjovekovni grad u Martinićima: podignut je približno u vreme tzv. makedonske obnove, na zemljištu na kome nije bilo nikakvih građevina i gde preko starih građevina nisu podizane nove. Trajao je približno do XII v. Smešten je na ivici doline reke Zete, oko 2 sata hoda od njenog ušća u reku Moraču, gde se nalaze ostaci antičke Duklje. Položaj grada bio je pažljivo odabran na pravcu od Skadra, pored Skadarskog jezera, na Duklju i dalje dolinom Zete prema severozapadu. Postoji mišljenje da je u pitanju Porfirogenitova Lontodokla. Šafarik i Skok su smatrali da drugi deo reči potiče od grčkog imena za Duklju, pa zaključuju da se grad nalazio u blizini antičke Duklje (Doclea), što je Martinićki grad i bio.
Srednjovekovni grad u Martinićima: podignut je približno u vreme tzv. makedonske obnove, na zemljištu na kome nije bilo nikakvih građevina i gde preko starih građevina nisu podizane nove. Trajao je približno do XII v. Smešten je na ivici doline reke Zete, oko 2 sata hoda od njenog ušća u reku Moraču, gde se nalaze ostaci antičke Duklje. Položaj grada bio je pažljivo odabran na pravcu od Skadra, pored Skadarskog jezera, na Duklju i dalje dolinom Zete prema severozapadu. Postoji mišljenje da je u pitanju Porfirogenitova Lontodokla. Šafarik i Skok su smatrali da drugi deo reči potiče od grčkog imena za Duklju, pa zaključuju da se grad nalazio u blizini antičke Duklje (Doclea), što je Martinićki grad i bio.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1997 | Кораћ, В.: Мартинићи, средњовековна транспозиција концепције античког града, Зборник радова Византолошког института 36, Београд, 163-170. [163-171] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |