MALTA, Maltez, Maltija

sl1

Ostrvo Malta

sl1

La Valeta, luka glavnog grada na Malti

Istorijski nazivi

Melita, Malitah

Etimologija

Jedni izvode od predindoevropskog korena *mal- ili indoevropskog *mel- u značenju ‘(stenovito) uzvišenje’, drugi tumače hebrejskom rečju mi:lu:t ‘izbavljenje’ u smislu pribežišta lađama od olujnih vetrova (Kiss 401–402). (A.L.)

Atribucija

Malta

Maltez Maltija

Geografski položaj

Država na istoimenom ostrvu u Sredozemnom moru, 100 km južno od Sicilije.

Istorijat

Apostol Pavle je doživeo brodolom kod Malte na putu za Rim (Dela apostolska 28). Legendarno mesto Pavlovog iskrcavanja na Maltu (danas Zaliv ap. Pavla) nalazi se 13 km s/z od grada Valete.
Pored najvećeg ostrva Malte, država Malta obuhvata i ostrva Goco (Ghawdex Gozo) i Kemunu (Kemmuna, Comino).
Feničani su naselili Maltu oko 1200. pre n.e. U VIII v. pre n.e. pada pod vlast Grka, a zatim Kartaginjana (u V v. pre n.e.). Rimljani su je osvojili u III v. pre n.e. i dali joj status municipijuma. U I v. Malta je bila sklonište pirata. Sa podelom Rimskog carstva, pripala je 395. Vizantiji. Vandali su je osvojili 454, a Ostrogoti preoteli 494. Za vreme Justinijana opet je pripala Vizantiji 533. Arabljani su je osvojili 870, a Normani pripojili Siciliji 1091. Pod vlast nemačkog cara Hajnriha VI dolazi 1194. kad se on krunisao za kralja Sicilije, a u španskoj vlasti je bila od 1284. do 1530. kad ju je Karlo V dao u stalni posed viteškom redu jovanovaca. Taj red, koji su Turci proterali sa Rodosa, prozvao se zatim malteški viteški red. Oni su izgradili i utvrdili Valetu. Turci su 1427, još za vreme španske vlasti, pokušali napad na Maltu i Goco.
Turski sultan Sulejman II Veličanstveni video je u Malti ključnu tačku za dalje prodiranje na Zapad i krenuo da je opseda 1. juna 1565. sa flotom u kojoj su bili i gusari Uludž Alije i Torguta. Do 23. juna uspeli su da osvoje sve osim tvrđave San Anđelo. Odbrana tvrđave se držala sve do 6. septembra kada se vicekralj Sicilije iskrcao na j/z strani ostrva sa 10.000 vojnika i 50 galija. Pošto su poražene kod Notabila (Citta Notabile, Citta Vecchia – Mdina), turske snage su digle opsadu i povukle se sa Malte.
Napoleon je zauzeo Maltu 1798. Britanija je osvojila 1800. i, protivno Amijenskom i Pariskom miru, anektirala Maltu 1814.
U pesmama se javlja i kao zemlja i kao grad, ponekad oboje u jednoj istoj pesmi. Uz to, događaj opisan u Vuk III, 16 („Sultanije robinje”) imao je delimično istorijsku podlogu: galije sa Malte zaista su 1644. zarobile jedan turski brod sa hodočasnicima među kojima su bili jedna miljenica sultana Ibrahima i jedan njegov sin. To je bio povod da Turci 1645. napadnu Kandiju (vide ) i tako započnu poznati Kandijski rat koji je trajao do 1669, pune 24 godine.

Epski kontekst

U muslimanskim pesmama Malta ima vrlo visok ugled kao neosvojivo mesto:

Mejru posla preko mora banu,
Preko mora u Maltiju ravnu,
Oklen roblje nikad ne izlazi,
Gdjeno Turčin nikad ne ulazi (KH II, 70:7–10)

koje povremeno dobija demonske razmere:
preturi ga u zemlju Maltiju,
u Maltiju zemlju prostoriju,
đe se ćurti i adžemi legu. (KH III, 4:1790–1792).


S ovim izuzetkom, Malta se kod muslimana javlja uglavnom u ženidbenom kontekstu, kao grad malteškog bana i njegove lepe kćeri Ane kojom se ženi Muja Hrnjica (MH IV, 38; KH I, 33) ili neki drugi junak. Samo jednom pominje se u istorijskom kontekstu bitke pod Sigetom 1566. (KH I, 9) kao mesto u koje beži poraženi general hrišćanske vojske. Pesma, međutim, ne pominje istorijski potvrđenu smrt sultana Sulejmana Veličanstvenog pod Sigetom u toku bitke.

Malteški viteški red
Drugi naziv za jovanovce, ili joanite, ili hospitaliste. Ime nose od 1530. kada im je car Karlo V dao u posed ostrvo Maltu i još neka susedna ostrva. Oni su se zauzvrat obavezali da čuvaju Maltu od Turaka i gusara. Izdržali su četvoromesečnu tursku opsadu 1565. i time stekli veliki ugled kod većine evropskih vladara. U XVIII v., sa slabljenjem Turske, riteri ovog reda počinju sve više da se bave mirnijim poslovima, razvitkom prosvete i humanitarnim poduhvatima. Krajem XVIII v. malteški red se približava Rusiji (u vreme carice Katarine II) gde je zvanično uveden 1798, u vreme Napoleonove egipatske kampanje. Sankt Peterburg je postao njegovo novo sedište. Od 1817. red više ne postoji u Rusiji, a od 1834. njegovo sedište je Rim.

Literatura

book1950Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1.  [199, 221]  cobiss
book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [601]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Малтија]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 2]  cobiss