NOVI PAZAR, Novi Pazari, Jenji Pazar, Pazar, Pazari
Novi Pazar ma reci Raškoj
Novi Pazar, turski centar
Istorijski nazivi
Novo Trgovište
Etimologija
Srpski naziv trgovište zamenjen turcizmom pazar. Stari naziv Ras verovatno reflektuje ime poznoantičkog utvrđenja Arsa zabeleženo u VI v. kod Prokopija, od latinskog (terra, silva) arsa ‘spaljena zemlja, šuma; krčevina (nastala paljenjem)’. (A.L.)
Atribucija
Novi Pazar
- šeher: Kod šehera Novoga Pazara (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:201)
- bijeli: Do Novoga bijela Pazara (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14:44) - lijepi: Do lijepa Novoga Pazara (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:142)
- bez atribucije: Oba stuba viš’ Novog Pazara (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 24:23); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 37, 95; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24, 38; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62, 106, 144; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 5, 15; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 66
- bez atribucije: Povede ga u Nove Pazare (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 95:197); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 106; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 66
- bez atribucije: Spuštiše se ka Jenji Pazaru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40:169)
- grad: Te Pazara grada pridobiše (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 42:32) - grad bijeli: Na Pazaru gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:84); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 42 - srednji grad: U Pazaru na srednjemu gradu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 42:2) - bijeli: Dok su bili bijelu Pazaru (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 5:251)
- stari: No pratio ka starom Pazaru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 36:224) - bez atribucije: I Petrovu crkvu pod Pazarom (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35:35); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 39, 40, 59, 77, 79; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 38; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24, 36, 73; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 24; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 5; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 45, 49; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62, 156
- bez atribucije: Kako dođe momak u Pazare (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 95:192)
Geografski položaj
43° 08’ N, 20° 31’ E
Mesto u Srbiji. Grad na ušću reke Jošanice u Rašku,18 km j/z od grada Raške.
Istorijat
Prvi put se pominje u XIII v. kao Novo Trgovište, čije su ime Turci kalkirali u Novi Pazar.
U blizini današnjeg Novog Pazara nalazila se rimska stražara Azinos, a od X do XII v. vizantijska pogranična tvrđava Ras, kasnije prestonica Stefana Nemanje. U Rasu i Deževi održavani su državni sabori. Pominje se često u starim izvorima (Stefan Nemanja „sьzda monastirь svetago Georgija vь Rasě; „Anastasija ide kь svetěi bogorodici u Rasь”)*. Sveti Sava je (po letopiscu) postavio episkopa „u Rassu vь hramě svetyhь apostolь*. Između 1346. i 1459. ime Ras se postepeno gubi, a mesto se pominje pod imenom Trgovište („vь Trьgovišti iže va Rase podь krilomь svetije troice zovomь Sopoćani [Sopoküjani]”)**. Od kraja XV v. javlja se ime Novo Trgovište ili Novi (Jeny) Pazar koji Ese-beg Isaković osniva 7 km s/i od starog Rasa, usred polja na raskrsnici puteva. Reč potiče od persijskog bazar koje je preneto u turski, a označava mesto za trgovinu, tj. pijacu.
U tursko vreme mesto je bilo značajan trgovački centar i karavanska stanica na raskrsnici makedonsko-bosanskih karavanskih puteva. Tokom XVI i XVII v. Novi Pazar je bio najveća varoš u južnoj Srbiji sa mešanim stanovništvom koje su činili Turci, Srbi, Dubrovčani i Mlečani. Krajem XVII v., za vreme austrijsko-turskih ratova, ustanici su zauzeli Novi Pazar, ali su ubrzo morali da ga napuste. Tom prilikom su ga zapalili, pa je u XVIII v. grad izgubio raniji značaj. Posle Požarevačkog mira (1718) opet je postao važan turski centar, ali je 1731. stradao od poplave, a 1737. je ponovo bio spaljen. U to vreme, ispunjeno sve većim nemirima, Novi Pazar su napustili i Dubrovčani. Još jednom je bio spaljen 1809. (ovaj put od strane Karađorđevih ustanika), a od 1822. do 1878. pripadao je Bosanskom pašaluku.
Epski kontekst
U pesmama, Pazar pripada Relji Krilatom (ili Krilatoviću), dovođenom u vezu sa Dušanovim doglavnikom Hreljom, koji je kao monah umro 1343. u manastiru Rili (danas u j/z Bugarskoj). Bliži epici je ipak jedan drugi Hrelja koji je istorijski lociran u oblast Novog Pazara, pa mu je tu nađena i nadgrobna ploča. Nadimak Krilati mogao je nastati po jednom delu konjske opreme koja je služila za zastrašivanje neprijateljskog konja i imala je oblik sličan krilima (u upotrebi u XVI v.), ili možda po krilima koja su se nosila na čelenci kao deo viteške opreme.
Pesme pominju Novi Pazar u kontekstu bitke Crnogoraca protiv skadarskog vezira Mahmut-paše Bušatlije na Martinićima 1796. (Vuk IV, 11), bune hercegovačkih Turaka pod Husein pašom Gradaščevićem, Zmajem od Bosne, 1831. (SM 62), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14), itd. U SANU IV, 42 u Pazaru se pominje „srednji grad”, što je u čitavom korpusu jedini spomen te vrste:
U Pazaru na srednjemu gradu
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [592] |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [83] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:40*, 44, 311**] |
| 1977 | Зиројевић, Олга: Нови Пазар у турским изворима до краја XVI века, Новопазарски зборник 1, Нови Пазар, 111-120. |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [265, nap. 34] cobiss |
| 1984 | Дрнда, Х. Ч.: Оснивање Новог Пазара и његов развитак до краја XVI столећа, Новопазарски зборник 8, 77-103. |
| 1999 | Поповић, М.: Tvrđava Ras, Arheološki institut, Posebna izdanja 34, Beograd. cobiss |
| 2005 | Томовић, Гордана: Микротопонимија око града Раса према турском попису из 1468/9. године, Споменица Милана Васића, Академија наука и умјетности Републике српске, Бања Лука, 165-184. cobiss |