NEHAJ

sl1

Haj-nehaj, Crna Gora

sl1

Nehaj u Hrvatskoj, kod Senja (XVI v.)

Istorijski nazivi

Haj-Nehaj

Etimologija

Imperativ ne haj! ‘ne brini!’, ime feudalnog grada koje izražava njegovu neosvojivost (Skok I 648b), up. tvrđavu hercega Stjepana Nebojša (Dinić 1978, 207) i istoimenu kulu u Beogradu od ne boj se!, za koju Vrančić 1553. piše: Neboize, hoc est non timeas (isto, 342). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

Utvrđenje na području Barske opštine (Crna Gora).

Epski kontekst

Kod Vuka u Rječniku: „Paštrovski (sad pust) grad blizu Željeznice, sad pod Turcima”. Isti tekst stoji i pod odrednicom Haj. Pesma peva o ovom Nehaju. Pominje ga u kontekstu crnogorsko-turskog sukoba u Rasalinoj Glavici više Spuža 1862.

Još i: 1. Nehaj u Kaštelima (Hrvatska). Prvobitno je bio kod grada Bihaća, u Bosni. Kada su Turci počeli da nadiru, stanovništvo je krenulo da se spušta ka moru, a Mleci su podigli pojas utvrđenja kao stražu prema Turcima. Ta su utvrđenja nazvana zajedničkim imenom Kaštela (castelli), bila su okružena opkopima ili kanalima i imala su pokretne mostove koji su ih povezivali sa kopnom. U te Kaštele naselilo se stanovništvo iz bosanskog zaleđa i sa sobom donelo svoje toponime. 2. Takođe i kula u Senju (Hrvatska). Nehaj iznad Senja sagradio je 1558. vrhovni zapovednik Vojne krajine od materijala napuštenih manastira i crkava izvan gradskih zidina. Iz nje su se uskoci uspešno branili i od Turaka i od Mlečana.

Literatura

book1933Милојевић, Боривоје Ж.: Динарско приморје и острва у нашој краљевини, СКА, Посебна издања XCVI, Природњачки и математички списи 25.  [100]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.vv. Нехај, Хај]  cobiss
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [tom II]