NERETVA
Corronelli 1694: tok reke Neretve sa gradovima
Istorijski nazivi
Biograd, Welligrad, Neretva grad, Narenta città, Narona, Narbona
Etimologija
Stsrp. Neretva, prvobitno ime reke, podudarno sa polj. hidronimom Neretwa, ali ovde verovatno u nekoj vezi sa predslovenskim imenom reke Naro(n) i grada Narona (odatle ime pritoci Neretve i mestu na njoj Norin). It. oblik Narenta oslanja se na varijantu antičkog imena, sudeći po dalmatoromanskom etniku Narentani. Up. Skok I 524 s.v. Norin, Schramm 1981, 301–304. (A.L.)
Atribucija
- grad: Kad sam bio u Neretve grada (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 84:44) - grad na bojištu: U Neretvi gradu na bojištu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 84:3)
Geografski položaj
Reka u BiH.Istorijat
Kad se javi kao naseljeno mesto, obično se misli na trg Drijeva (forum Narente), koji je bio na ušću Neretve, kasnije poznat pod imenom Gabela. Pesme – međutim – prave razliku između ova dva imena (Gabela i Neretva), što znači da su verovatno postojala dva trga na Neretvi, moguće i vrlo blizu jedan drugom.
Mesto iz ove pesme moglo se nalaziti u blizini današnjeg Konjica u Hercegovini. U Vardi, predgrađu Konjica, još uvek postoje ostaci starog utvrđenog grada koji se u srednjem veku zvao Biograd (tj. Podbiograd, Biogrado, Welligrad, Belgrad i, u turskoj varijanti, Belgraddžik) ili Neretva. U XV v. ova Neretva pominje se kao „Neretva, deo Bosne” (Neretba partium Bosne*), za razliku od trgovišta Neretve kod Gabele i od župe Neretve sa obe strane istoimene reke. Još i u XIX v. deo Konjica na desnoj obali reke nazivao se Neretva.
Pomenuto trgovište kod Gabele – Neretva, Neretva grad, Narenta città, Narona, Narbona, verovatno je isto što i Norin, grad sa kulom, koja je po Evliji Čelebiji bila južno od Gabele, na ušću Neretve u more. Iz teksta se vidi da je to bila kula sa 7 spratova na strmoj litici. S druge strane reke živeli su stanovnici turskog grada Ljubuškog koji su bili u odmetništvu kad je Evlija Čelebija bio u Norinu (XVII v.). Isti autor malo dalje pominje i grad Kor Kulu čija je lokacija danas nepoznata. U tekstu stoji: „Ova se kula nalazi u uskom tijesnom klancu Neretve. To je tako visoka, prostrana kula da seže do neba. U njoj se nalaze šahi-topovi koji gledaju u rijeku; ona je vrlo čvrsta. […] Ima gradskog zapovjednika i osamdeset vojnika posade”**. Udaljena je 3 sata hoda na sever od Norina.
Epski kontekst
Pominje se kao grad iz koga trebinjski ban Stanimir prosi devojku i bude odbijen.
Vide
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1933 | Милојевић, Боривоје Ж.: Динарско приморје и острва у нашој краљевини, СКА, Посебна издања XCVI, Природњачки и математички списи 25. [104] cobiss |
| 1958 | Anđelić, Pavao: Srednjovjekovni gradovi u Neretvi, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, n.s. XIII, 179-231. [182*] |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [83] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:151] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [467, nap. 35; 468**] cobiss |